Falsifikovane novÄ�anice dobijaju sve bolje ocene i teško ih je razlikovati od pravih ako nemate ideju šta uopšte treba gledati i uporeÄ‘ivati sa originalom. Naravno, one najbolje teško je prepoznati, ako neÄ�im baš ne skrenu pažnju kao što je to bilo nedavno, kada su mirisale na buÄ‘. GraÄ‘ani Ä�ešÄ‡e ovih dana proveravaju novÄ�anicu od 50 evra, zbog priÄ�e da lažne kruže Beogradom.

Miroslav Jeremić, direktor Odeljenja za nacionalne centre za borbu protiv falsifikovanja i za analizu novÄ�anica i kovanog novca u Sektoru za poslove sa gotovinom u Narodnoj banci, rekao je u šali da je najbolji naÄ�in za izbegavanje falsifikovanih novÄ�anica korišÄ‡enje platnih kartica.

"Ukoliko poslujete sa kešom, osnovna je stvar da prilikom prijema novÄ�anice pipnete malo taj papir, jer originalna novÄ�anica izraÄ‘ena od 100 posto pamuka, kada su u pitanju dinarske novÄ�anice i evro novÄ�anice", kazao je Miroslav Jeremić tokom gostovanja u Jutarnjem programu RTS.

Naveo je i da novÄ�anice drugih valuta imaju drugaÄ�iji materijal, kao što se novÄ�anica ameriÄ�kog dolara sastoji od 75 odsto pamuka i 25 posto lana.

"Koja god da je originalna novÄ�anica u pitanju, njen kvalitet papira je znatno bolji od onoga koji falsifikatori koriste, a oni su jednostavno na to prinuÄ‘eni, jer nisu u mogućnosti da doÄ‘u do originalnog papira koji se štiti i prate ih mere obezbeÄ‘enja, kao i originalan novac", istakao je Jeremić.

Govoreći o priÄ�i o pojavljivanju lažnih novÄ�anica od 50 evra, Jeremić je naveo da on za to nije Ä�uo, ali da je borba protiv falsifikovanja novca neprekidna i da su u Dušanovom zakoniku postojale odredbe koje su sankcionisale falsifikovanje.

"Policija je krajem januara otkrila štampariju novca u PanÄ�evu i tom prilikom je zaplenjeno oko osam hiljada novÄ�anica. To su bili apoeni evra od 10, 50 i 200 i izvestan broj komada hrvatskih kuna", istakao je Jeremić.

Gost Jutarnjeg programa je pokazao jednu od zaplenjenih nov�anica od 50 evra i naveo da one na prvi pogled izgledaju kao originalne nov�anice, ali da se pažljivim posmatranjem i upoređivanjem sa originalnom nov�anicom može proveriti da li je falsifikat.

"Prva stvar, kvalitet papira. On ima svoj zvuk, elastiÄ�nost, Ä�vrstoću i tako dalje, zbog sastava koji smo pomenuli, dok falsifikovana novÄ�anica nije tog kvaliteta", rekao je Jeremić. Istakao je da postoje i drugi zaštitni elementi kojima se, bez pomagala, može proveriti verodostojnost novÄ�anice.

"Neki od tih su da kada pogledamo novÄ�anice prema izvoru svetlosti, nebitno da li je prirodni izvor ili veštaÄ�ki, kada pogledamo novÄ�anicu u neobojenom delu vidi se glavni motiv novÄ�anice u umanjenom prikazu. Vidi se razlika izmeÄ‘u jednog i drugog vodenog žiga. Nekad falsifikati nemaju vodeni žig", istakao je Jeremić.

NajÄ�ešÄ‡e su falsifikovane novÄ�anice od 50 evra

Naglasio je da je tokom 2020. godine pronaÄ‘eno gotovo 900 komada falsifikata stranog novca, a da su 202 novÄ�anice bile falsifikati apoena od 50 evra i da je to najÄ�ešÄ‡e falsifikovani apoen i u zemljama Evropske monetarne unije.

"To je zato što falsifikator ima dva cilja – ostvari neki ekonomski efekat falsifikovanjem, ali da pritom ne bude previše izložen povredi novÄ�anice. Iz tog razloga se izbegava falsifikovanje najkrupnijih apoena, ali i onih najsitnijih, oni nisu isplativi", naveo je Jeremić.

Dodao je da se u Evropi najÄ�ešÄ‡e falsifikuju novÄ�anice od 20 i 50 evra, a kod nas od 50 i 100 evra. Na šta treba obratiti pažnju kod dinarskih novÄ�anica.

Kada je re� o dinarskim nov�anicama, Jeremić je rekao da bi prvo trebalo obratiti pažnju na pravougaonik koji stoji u gornjem levom uglu nov�anice, posle natpisa "Narodna banka".

Kada uzmete lupu uvećanja od tri do pet puta i pogledate taj pravougaonik, videćete natpis "NBS NBS" koji dokazuje da je nov�anica verodostojna. Na falsifikovanoj nov�anici će se videti samo ta�kice i linije.

Osim toga, vodeni žig na falsifikovanoj novÄ�anici će biti isprekidan, dok je na originalnoj u kontinuitetu i ima sitna slova na kojima piše "dinar" na ćirilici i latinici.

Potrebno je obratiti pažnju i na kinegram, deo nov�anice koji na svetlosti menja boje.

"U zavisnosti od ugla posmatranja na originalnoj nov�anici on menja izgled i jednom trentuku prikazuje nominalnu vrednost od 1.000 dinara, a u nekom drugu trenutku prikazuje neke druge motive", objasnio je Jeremić.

Dodao je da se i pozicija lika �orđa Vajferta na nov�anici od 1.000 dinara razlikuje na falsifikovanoj nov�anici, a da je motiv Vajferta mnogo jasniji na originalnoj nov�anici.

Miroslav Jeremić je objasnio da su evro novÄ�anice druge serije zaštićene posebnim premazom kako bi duže trajale i manje se habale. Na taj naÄ�in su zaštićene novÄ�anice od pet, 10 i 20 evra.

Kako se falsifikovane nov�anice ubacuju u promet

NovÄ�anice koje falsifikatori prave dobijaju sve više ocene, pošto u poslednje vreme koriste naprednu tehnologiju za njihovu izradu. Jeremić je objasnio i kako se falsifikovane novÄ�anice ubacuju u promet.

"Najzgodnija prilika da nekome date falsifikovanu novÄ�anicu, a da on to ne primeti, jeste situacija u kojoj primalac novca ili nema dovoljno vremena da vrši proveru novca, to su stadioni, to su pijace, to su koncerti. Tamo gde ima dovoljan broj ljudi, gde transakcija mora brzo da se obavi", kazao je Jeremić.

Naglasio je da dinarski falsifikati veoma loši i da su uglavnom ocenjeni jedinicom ili dvojkom, na skali od jedan do pet.

"Problem nije u kvalitetu dinarskih novÄ�anica ili u kvalitetu falsifikata. Problem je u Ä�injenici da graÄ‘ani retko kad poklanjaju pažnju proveri novÄ�anice, ali da bi vršili tu proveru, oni moraju da imaju osnovnu ideju o tome šta treba da gledaju, kako treba da izgleda originalna novÄ�anica da bi mogli da je razlikuju od falsifikovane", istakao je Jeremić.

Podatke o tome kako izgledaju prave nov�anice građani mogu naći na internet stranici Narodne banke Srbije.

"Treba izbegavati ljude koji na ulici zamole da im promenite novac"

Jeremić je istakao da treba izbegavati ljude koji na ulici zamole da im promenite novÄ�anice, pošto je to kriviÄ�no delo, ali i zbog toga što je velika verovatnoća da žele da vas prevare, jer menjaÄ�nice postoje na svakom koraku.

"Osim što se kažnjavaju lica koja namerno i organizovano proizvode lažni novac ili preinaÄ�avaju pravi ili ga puštaju u opticaj, kažnjivo je i kad vi dobijete novÄ�anicu, za koju vi niste znali u trenutku prijema da je falsifikovana, pa kasnije doÄ‘ete do saznanja ili barem sumnje da je falsifikovan", rekao je Jeremić.

Naglasio je da je u toj situaciji jedino ispravno ponašanje da takvu novÄ�anicu predate prvoj policijskoj stanici ili banci, ako to ne uradite, izlažete se riziku da budete kriviÄ�no gonjeni jer ste falsifikovanu novÄ�anicu pustili u opticaj.

Jeremić je naveo da je najÄ�uvenija grupa koja se bavi proizvodnjom lažnog novca takozvana "Napuljska grupa" koja već decenijama proizvodi lažne evre u okolini Napulja u Italiji, za šta policija zna, ali nije u stanju da uhapsi izvršioce. Njihove falsifikovane novÄ�anice manjim delom završavaju u Italiji, a većina bude prebaÄ�ena u Francusku.

Istakao je da bi bilo dobro da se prilikom kupovine stranog novca u menjaÄ�nicama ili bankama zatraži spisak serijskih brojeva novÄ�anica koje ste kupili, što bi moglo da bude od pomoći ukoliko su novÄ�anice falsifikovane i moći će da se izvrši nadoknada od banke i menjaÄ�a koji su prodali takve novÄ�anice.

"Naši propisi obavezuju banke da vrše zamenu oštećenih dinarskih novÄ�anica. Ponekad se u praksi dešava da banke to ne žele da urade, ali se onda graÄ‘ani obraćaju Narodnoj banci, mi ćemo obezbediti da se to sprovede", kazao je Jeremić.

Kada je reÄ� o stranom novcu koji je oštećen, graÄ‘ani imaju problem sa zamenom. Jeremić je naveo da banke nemaju obavezu zamene oštećenog stranog novca, pa ukoliko graÄ‘ani ne uspeju da naÄ‘u banku ili menjaÄ�nicu koja bi im zamenila oštećenu novÄ�anicu, to moraju da uÄ�ine u nekoj od država Evropske monetarne unije.