Strogo Pravilo crkve je da nekrštena osoba ne može biti sahranjena uz opelo sveštenika, pa Ä�ak i ako je u pitanju dete, jer nije postala Ä�lan verske zajednice i nema crkveno ime, kaže profesor Dimitrije Kalezić

Sveštenik ne sme da obavi opelo ukoliko pokojnik nije kršten, dok u sluÄ�aju samoubistva i ubistva postoje odreÄ‘eni izuzeci, kaže za Kurir verski analitiÄ�ar Dimitrije Kalezić.

Nakon što je u javnosti odjeknula vest da je sveštenik odbio da prisustvuje ispraćaju nekrštenog i nesrećno nastradalog dvogodišnjeg deÄ�aka, kojeg je u mestu RadiÄ�ević kod BeÄ�eja udarilo vozilo kvad, u javnosti su se pojavile mnoge nedoumice vezane za ovaj pravoslavni Ä�in.

Deo tradicije

Opelo jeste neizostavni deo naše tradicije, ali Srpska pravoslavna crkva je u obavezi da strogo poštuje crkvene kanone, koji ponekad mogu delovati bezosećajno i surovo, kaže za naš list dr Dimitrije Kalezić, verski analitiÄ�ar i profesor Bogoslovskog fakulteta u penziji.

- Pravilo crkve je da nekrštena osoba ne može biti sahranjena uz opelo sveštenika, pa Ä�ak i ako je u pitanju dete. Razlog za tako nešto je što ona nije postalo Ä�lan verske zajednice, a samim tim nije upisana u crkvene spise i nema crkveno ime. Nije u pitanju bezosećajnost, manjak empatije ili da neko želi da umanji Ä�ovekovu vrednost i znaÄ�aj života, već jednostavno ne smemo odstupati od zakona vere - kaže dr Kalezić i dodaje da je u takvim situacijama najbolje razgovarati s porodicom preminulog, biti im podrška i objasniti zašto izostaju sa sahrane.

Smrtni greh

Sli�na situacija je i kada je u pitanju ispraćaj samoubica, jer su oni, kako kaže dr Kalezić, sami izabrali da prekinu odnos s Bogom.

- Sveštenik ne prisustvuje pokopu samoubica jer to je najveći smrtni greh koji se može poÄ�initi. Oduzeti sebi život znaÄ�i prekinuti odnos s Bogom, a crkva ne pravda nasilno oduzimanje sopstvenog života. On se, za razliku od ubica, ne može pokajati za nedela i to je razlog zašto ubicama prisustvujemo na ispraćaju - grešni su, a opelo i se obavlja nad grešnicima - naveo je on i istakao da u pojedinim škakljivim situacijama ipak postoje odstupanja.

- Nije Ä�est sluÄ�aj, ali dešava se da sveštenici ipak održe sahranu samoubicama. Za tako nešto je potreban lekarski nalaz o duševnoj ili mentalnoj bolesti upokojenog. Na osnovu njih, jedino episkop može dati dozvolu da se održi naknadno opelo - zakljuÄ�io je dr Dimitrije Kalezić.

SPC menja stavove

Opelo i kremacija

Ranije je bilo nezamislivo da sveštenik doÄ‘e na sahranu kremacijom jer u hrišÄ‡ani pravoslavci veruju u svetost i nepovredivost tela, pa se ono zbog toga "predaje zemlji na Ä�uvanje".

Vremenom se situacija menjala, a stav SPC prvi je omekšao patrijarh German, koji je 1973. godine sa Ä�lanom uprave društva krematista Oganj Pavlom Blažićem razgovarao o mogućnosti da vernici koji se opredele za kremaciju budu ispraćeni na onaj svet uz verski obred. Kasnije je ustanovljeno da sveštenik, uz odreÄ‘enu proceduru i dozvolu eparhije, može služiti ispraćaj, a verski analitiÄ�ar dr Kalezić objašnjava kada je to moguće.

- Iskreno, nisam Ä�uo za te sluÄ�ajeve, ali verujem da je moguće održati opelo jedino ukoliko kremacija nije bila pokojnikova želja, već izbor porodice. Ako je umrli pre smrti odluÄ�io da želi da se kremira, on se može poistovetiti sa samoubicama i tada sveštenik ne sme obavljati parastos - kaže on.

ÄŒinjenice

U kojim sluÄ�ajevima sveštenici ne drže ispraćaj

- Ukoliko pokojnik nije kršten

- U slu�aju samoubistva (osim ako episkop, uz lekarske papire, ne odlu�i druga�ije)

- Ako je pokojnik kremiran svojom voljom