Leto je vreme kada najviše graÄ‘ana Srbije koristi godišnje odmore, ali mnogi postavljaju pitanje poslodavcima da li će dani odsustva biti plaćeni kao i redovan rad

Prema Zakonu o radu zaposleni za vreme godišnjeg odmora ima pravo na naknadu zarade u visini proseÄ�ne plate u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Pravnik iz advokatske kancelarije Papadakis & ÄŒabarkapa Vukašin Vuković u razgovoru za Biznis.rs objašnjava da je pre svega važno napraviti razliku izmeÄ‘u pojmova plate koja se isplaćuje za rad i vreme provedeno na radu i naknade zarade koja se isplaćuje za vreme korišÄ‡enja godišnjeg odmora, a koja predstavlja prosek zbira svih iznosa meseÄ�nih zarada u proteklih 12 meseci.

“Ukoliko se zaposlenom u proteklih 12 meseci menjala plata, naknada zarade za period korišÄ‡enja godišnjeg odmora se može razlikovati od iznosa plate koju bi zaposleni primio za taj period da nije bio na godišnjem odmoru. Naknada zarade za vreme korišÄ‡enja godišnjeg odmora zaposlenom se isplaćuje u punom iznosu, koji se utvrÄ‘uje u skladu sa navedenim kriterijumom”, kaže Vuković.

Na pitanje da li radniku može biti smanjena ili povećana plata za vreme korišÄ‡enja godišnjeg odmora, sagovornik portala Biznis.rs navodi da poslodavac ima mogućnost promene visine zarade.

“Poslodavac može zaposlenom smanjiti ili povećati zaradu za vreme korišÄ‡enja godišnjeg odmora. KljuÄ�na stvar u vezi sa smanjenjem ili povećanjem plate zaposlenog jeste nastupanje odreÄ‘enih zakonskih pretpostavki Ä�ije se ispunjenje zahteva, a Ä�injenica da li zaposleni u tom trenutku koristi godišnji odmor u ovoj situaciji nije relevantna”, istiÄ�e Vuković.

TakoÄ‘e, poslodavac ima pravo u odreÄ‘enim okolnostima i da zaposlenom skrati ili izmeni vreme korišÄ‡enja godišnjeg odmora.

“U skladu sa odredbama zakona o radu, poslodavac može da izmeni vreme odreÄ‘eno za korišÄ‡enje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana odreÄ‘enog za korišÄ‡enje godišnjeg odmora. Poslodavac će u ovom sluÄ�aju doneti izmenu rešenja o korišÄ‡enju godišnjeg odmora”, objašnjava pravnik.

Minimalna dužina godišnjeg odmora u Republici Srbiji je 20 dana, odnosno srazmerni deo u tekućoj godini, obzirom da se pravo na godišnji odmor stiÄ�e već nakon mesec dana zaposlenja u tekućoj kalendarskoj godini.

Poslodavac je dužan da u kalendarskoj godini, nakon prvih mesec dana radnog odnosa, pa do isteka kalendarske godine, obezbedi zaposlenom korišÄ‡enje (minimum prvog dela) prava na godišnji odmor za tu godinu. Odluku donosi uzimajući u obzir zahtev zaposlenog, ali pre svega potrebe organizacije posla.

Zakon o radu ponavlja ustavnu odredbu o tome da zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novÄ�anom naknadom, osim u sluÄ�aju prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim zakonom.

Ko ima pravo na odmor duži od 20 dana?

U opštim aktima poslodavaca i kolektivnim ugovorima o radu mogu se naći odredbe da se dužina godišnjeg odmora utvrÄ‘uje tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu:

Radnog iskustva. Za pet godina radnog iskustva dodaju se tri radna dana na zakonski minimum, za 10 godina iskustva- �etiri radna dana

Složenosti poslova. Za poslove za koje se zahteva srednja struÄ�na sprema dodaju se dva radna dana, a za poslove koji traže visoku struÄ�nu spremu- Ä�etiri radna dana.

Doprinosa na radu. NajÄ�ešÄ‡e se daje ovlašÄ‡enje neposrednom rukovodiocu da proceni da li zaposlenom pripada ovaj dodatak i koliki on maksimalno može da bude.

Uslova rada. Npr. rad na terenu, rad sa strankama mogu da dodaju nekoliko radnih dana godišnjeg odmora na zakonski minimum.

Brige o maloletnom detetu ili starijem �lanu porodice i sli�no.