Ekonomija Srbije ove godine će imati umeren pad od 1,8 odsto zahvaljujući relativno kratkom trajanju najstrožih mera zatvaranja zbog epidemije korona virusa i znaÄ�ajnoj podršci za ublažavanje posledica krize, predviÄ‘a Evropska komisija.

Po danas objavljenim Jesenjim ekonomskim prognozama za Ä�lanice i kandidate za Ä�lanstvo u EU, povratak Srbije na stanje pre korona krize, i ekonomski rast oÄ�ekuju se 2021. godine, od 4,8 odsto, a taj rast će se zasnivati na investicionoj i liÄ�noj potrošnji.

Za 2022. se Srbiji prognozira ekonomski rast od 3,8 odsto.

U delu izveštaja EK o Srbiji navodi se da će pad ekonomije i znaÄ�ajne fiskalne mere za ublažavanje posledica krize za posledicu imati znatan, ali privremeni rast deficita opšte države u 2020.

Takodje se prognozira rast koeficijanta spoljnog duga za oko deset procentnih poena i zatim njegov lagani pad.

Komisija navodi da je BDP Srbije, posle snažnog rasta od 5,1 odsto u prvom kvartalu 2020, u drugom tromese�ju pao za 6,4 odsto zbog mera tokom pandemije korona virusa.

Taj pad je bio posledica velikog smanjenja liÄ�ne potrošnje i investicija koji je delimiÄ�no nadoknadjen većom vladinom potrošnjom i pozitivnim doprinosom neto izvoza.

Kako se navodi, kratkoro�ni indikatori ukazuju da se ekonomska aktivnost oporavljala tokom leta.

O�ekuje se i da udeo turisti�kih usluga, iako relativno mali, kao i dobra poljoprivredna sezona ograni�e pad ekonomije Srbije u 2020.

Komisija je ukazala da je visok nivo neizvesnosti perspektive rasta u Srbiji, uz rizike zbog pandemija i neizvesnog tempa evropskog oporavka.

Kriza zbog korona virusa pogoršaće u Srbiji deficit opšte države koji će u 2020. biti oko devet odsto BDP, dok je godinu ranije bio gotovo u ravnoteži.

Sa predviđenim oporavkom, ukidanjem mera za ublažavanje posledica krize i povećanjem prihoda iz poreza, deficit Srbije će, predvidja EK, pasti na oko tri odsto BDP u 2021. i 2,5 odsto BDP u 2022.

EK prognozira da će javni dug Srbije porasti na 61,5 odsto BDP u 2020. zbog većeg deficita i pada BDP, a zatim će poÄ�eti da pada za oko jedan procentni poen godišnje u skladu sa ekonomskim oporavkom i manjim deficitima u 2021. i 2022. godini.