Svi Sveti ili Presveta je hrišÄ‡anski i narodni praznik, koji se slavi prve nedelje posle Svete Pedesetnice (Duhova), odnosno 17. dan posle Vaznesenja Hristovog (Spasovdana), i 57. dan nakon Uskrsa Praznovanje se nastavlja cele sedmice posle Duhova (koji se proslavljaju tri dana, kao treći najveći praznik hrišÄ‡anstva, posle Uskrsa i Božića), a sama prva nedelja po Duhovima je posvećena svim svetima, pošto nemaju svi kanonizovani sveci odreÄ‘ene dane za praznovanje u kalendaru, a Ä�ak se i ne znaju imena svih onih koji su se posvetili u ranim vremenima progona hrišÄ‡ana.

Praznovanje se nastavlja cele sedmice posle Duhova (koji se proslavljaju tri dana, kao treći najveći praznik hrišÄ‡anstva, posle Uskrsa i Božića), a sama prva nedelja po Duhovima je posvećena svim svetima, pošto nemaju svi kanonizovani sveci odreÄ‘ene dane za praznovanje u kalendaru, a Ä�ak se i ne znaju imena svih onih koji su se posvetili u ranim vremenima progona hrišÄ‡ana. Od Duhova do Presvete se ne posti, to je tzv. trapava nedelja. Neka sela u Srbiji imaju zavetinu na ovaj dan.

Šta je zavetnina?

Zavetina ili obetina je vrsta narodnog praznika koji se praznuje u selima po Srbiji. U Srbiji svako selo ima po jedan dan koji slavi i svetkuje. To obiÄ�no biva leti, od Vaskrsa do Petrova posta. ObiÄ�aj se negde zove zavetina, a negde se kaže nositi krsta ili krstonoše (oni što idu s krstovima i s ikonama po polju i po selu).

U Gruži ovaj obiÄ�aj zovu litija, a u nekim krajevima istoÄ�ne Srbije litije ili krsti. ReÄ� obetina je staroslovenskog porekla obÑ£tÑŠ, što znaÄ�i „zavet“, „sveÄ�ano obećanje“. Ovaj izraz se koristi samo u Ä�aÄ�anskom kraju. Uglavnom se obetina obeležava kada je bela nedelja ili kako se drugaÄ�ije zove trapava sedmica da bi moglo da se uživa u hrani i piću.

Glavni verski element obiÄ�aja bio je obilaženje posvećenog drveta ili zapisa, od kojeg se oÄ�ekivalo da utiÄ�e na letinu i da je saÄ�uva od nepogode. U tu svrhu birana su velika i razgranata stabla, najÄ�ešÄ‡e hrastovo ili orahovo, a naroÄ�ito se pazilo da drvo bude rodno. Najstrože je bilo zabranjeno svako skrnavljenje zapisa, kao i branje plodova, a posvećeno drvo se nije moglo poseći sve dok se ne sasuši.

Pod zapisom, ili „molitvom“ kako se još kaže prinosile su se žrtve, tako što se sa krv najÄ�ešÄ‡e zaklane ovce prskala po zapisu, a sveštenik je držao liturgiju. Posle je poÄ�elo prinošenje beskrvne žrtave, seÄ�enje kolaÄ�a ispod zapisa.