U vreme primene strogih mera zabrane kretanja zbog koronavirusa i vanrednog stanja, procenat porodiÄ�nog nasilja opao je za oko 10 odsto. Kako su mere popuštale, a posebno proteklih sedmica, Ä�ini se da je došlo do eskalacije porodiÄ�nog nasilja.

Sin ubio majku pa sebe u beogradskom naselju BorÄ�a. Žena izbola nasmrt muža u Zrenjaninu. Vesti su od protekle nedelje o porodiÄ�nom nasilju. Komšije i prijatelji su zateÄ�eni, svedoÄ�e da nije bilo znakova agresije koja bi nagovestila tragiÄ�ni ishod. StruÄ�njaci nisu iznenaÄ‘eni porastom nasilja u porodici.

"Zato što su žrtve, bilo da su žene ili muškarci u braku, jednostavno sedeli izolovani u kući sa nasilnikom. Prijavljivanja je bilo manje u martu, aprilu i maju, jer osoba nema hrabrosti da pozove pred onim sa kime sedi ceo dan. Sada kada su mere popustile, kada je situacija u zemlji bar kod nas bolja nego u okruženju, sada su se ljudi ohrabrili da prijave. Drugi razlog je što su loše disfunkcionalne porodice bile prinuÄ‘ene da više budu zajedno, tako da su se konflikti koji su postojali i pre pandemije samo pojaÄ�ali", objašnjava Marko Braković, psihoterapeut i pisac.

U Autonomnom ženskom centru tvrde da su se nasilnici sa popuštanjem mera poÄ�eli sa otvorenim nasiljem.

"I ovi poslednji sluÄ�ajevi pokazuju kada su uÄ�inioci nasilja neko ko ima psihiÄ�ko oboljenje. Tu se sada postavlja pitanje, zdravstveni sistem se uglavnom orijentisao na leÄ�enje koronavirusa, da je leÄ�enje svih ostalih bolesti nekako zapostavljeno i stavljeno sa strane pa i kada su u pitanju psihijatrijski sluÄ�ajevi. Ono što mi Ä�ujemo od naših klijentkinja je da im lekari i psihijatri nisu tako dostupni da bi išli na redovne kontrole", smatra Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.

Psihijatri su u vreme vanrednog stanja zbog epidemije davali savete i pružali pomoć telefonom. Javljali su im se mnogi koji ranije nisu imali psihi�ke probleme. Primećuju da je kovid mogao da poja�a strahove koji su poja�ali i porodi�no nasilje.

"Svakako od onih poziva koje smo dobijali bilo je i poziva za nasilje u porodici, ali u nekom broju i statistici napre bi trebalo da daju neke službe – policija i centar za socijalni rad. Sigurno da je u vreme epidemiološke situacije bilo takvih sluÄ�ajeva, ali prosto u takvoj situaciji ti sluÄ�ajevi su svaki za sebe i treba da se ispitaju", navodi psihijatar Jelena Ä�okić.

Prema podacima MUP-a u prvih šest meseci ove godine prijavljeno je više od 13.000 sluÄ�ajeva porodiÄ�nog nasilja. Najmanje u aprilu 1.957, najviše u junu 2.352.