Ako je suditi po najavama svetskih eksperata, vreme jeftinog zaduživanja je na izmaku jer je sve izvesnije da se nazire kraj globalne ali I naše krize izazvane pandemijom korona virusom, što bi moglo da dovede do većih kamata na kredite, kojih neće biti pošteÄ‘eni ni privreda ni graÄ‘ani Srbije.

Na tu Ä�injenicu nedavno je upozorila Kristalina Georgijeva, predsednica MeÄ‘unarodnog monetarnog fonda (MMF), koja je nagovestila da bi svet trebalo da se pripremi za rastuće kamatne stope. Prema njenim reÄ�ima globalna ekonomija je u aprilu poÄ�ela da se popravlja i da su ekonomije Sjedinjenih AmeriÄ�kih Država i Kine „dva motora koja snažno rade”. Dodala je i da oÄ�ekuje da će Evropska unija zahvaljujući vakcinaciji već u letnjim mesecima sustići ove dve ekonomije,Ä�ime će se oporavak ubrzati.

Te njene procene realnim smatraju i srpski struÄ�njaci ali su, za razliku od nje, obazriviji u davanju procena kada bi to moglo da se desi jer neizvesnost oko korone još traje. Ta neizvesnot dovela je i do istorijskog minimuma vrednosti euribora od -0,5 posto, za koji je većina kredita kod nas vezana, pa pošto bi oporavak privrede , pored Kine i Amerike, mogao da krene i u Evropi, izvesno je da će doći i do uvećanja njegove vrednosti.

Doduše, trend njegovog pada nije poÄ�eo u vreme pandemije već još 2010. godine, zbog Ä�ega su kamate na kredite od tada do danas gotovo prepolovljene. Tako keš krediti pre 10 godina mogli su da se uzmu sa kamatom od proseÄ�nih 26 odsto, pet godina kasnije kamata je pala na 18 odsto, a danas se dinarski gotovinski zajmovi mogu naći i po kamati od 8-9 procenata. Istovremeno, proseÄ�na kamata na stambene kredite indeksirane u evrima iznosila je 2010. godine 6,6 odsto, dok se danas najpovoljnija kamata kreće oko 2,5 odsto.

To zlatno doba niskih kamata , prema mišljenju Vladimira Vasića, generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije (UBS) potrajaće još a koliko će trajati zavisi od brzine ekonomskog oporavka od pandemije korona virusa.

- Izvesno je da oporavak privrede ne može biti jako brz, što znaÄ�i da još duže vreme možemo oÄ�ekivati niske kamatne stope, kako bi novac bio što dostupniji i preduzećima i graÄ‘anima. Euribor ima negativnu vrednost i nalazi se na istorijskom minimumu.U uslovima aktuelne zdravstvene krize kreditna aktivnost u Srbiji ni u jednom trenutku nije prestajala, što je dobra vest koja govori da kriza nije izazvala potpunu blokadu u poslovanju i životu naših ljudi. To pokazuje i izveštaj Kreditnog biroa iz juna, u 2020. godini iz koga se vidi da su gotovinski krediti porasli za 6,8 odsto dok je masa stambenih kredita u odnosu na isti period prošle godine veća je za 10,4 odsto – kaže Vasić.

InaÄ�e, kamate na kredite su od 2010. godine do danas praktiÄ�no prepolovljene, pa su tako keš krediti pre 10 godina mogli da se uzmu sa kamatom od proseÄ�nih 26 odsto, pet godina kasnije kamata je pala na 18 odsto, a danas se dinarski gotovinski zajmovi mogu naći i po kamati od 8-9 procenata.

Istovremeno, prose�na kamata na stambene kredite indeksirane u evrima iznosila je 2010. godine 6,6 odsto, dok se danas najpovoljnija kamata kreće oko 2,5 odsto.

Pre ekonomske krize 2008. godine, euribor je dostigao rekordnih 4,7 odsto, da bi već sledeće godine pao na ispod tri odsto, a u 2010. na manje od jedan odsto. Nakon blagog oporavka narednih godina, euribor je od 2016. godine u minusu gde stoji i danas.

Eventualni skok Euribora na 1,5 procenta mogao bi današnju ratu kredita od 267 evra da poveća na 316 evra, odnosno 49 evra meseÄ�no više.

Ipak, šta će se dešavati na srpskom tržištu zajmova u mnogome zavisi od svetskih kretanja, pa zato ne Ä�udi što svi pažljivo osluškuju signale kreatora svetske ekonomske politike, posebno u vreme kada zaseda ameriÄ�ki FED kao što je to bilo prošle nedelje. AmeriÄ�ki ekonomisti već pozivaju na poÄ�etak razgovora o smanjenju podrške centralne banke privredi, upozoravajući na neravnotežu na finansijskim tržištima I oÄ�ekuju da će FED morati da poÄ�ne da podiže kamatne stope već sledeće godine što je više od godinu dana ranije nego što se predviÄ‘alo.

FED je inaÄ�e prošle sedmice zadržao referentnu kamatnu stopu na istom nivou u rasponu od nule do 0,25 odsto i nastavio meseÄ�nu kupovinu 80 milijardi dolara državnih obveznica i 40 milijardi dolara hipotekarnih.

Poledice ovakvog velikog štampanja novca , koje nije prisutno samo u Americi, već i u većini zemalja sveta, po mišljenju Boška Živković, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu , nisu zanemarljive.

- Sada štampanje para donosi korist svima, ali ako se pandemija oduži biće naštampano još i taj proces je teško kontrolisati. Ako se ekonomska aktivnost brzo oporavi taj novac će biti apsorbovan. Signali upozorenja da će toliki novac da poveća inflaciju su već prisutni.

Rastu cene metala, energije, hrane, nekretnina, akcija, berzanskih indeksa, bitkoina. Oni koji imaju novca igraju se njime, a to je opasno –rekao je Živković za Politiku.

Onima pak koji ga nemaju, odnosno siromašnim zemljama, rast kamata napraviće probleme i preti opasnost da dožive kamatni šok. Njegovo mišljenje deli i Kristalina Georgijeva koja je navela da bi države koje još nemaju privredni rast i koje imaju nagomilani dug mogle da se naÄ‘u u dosta teškoj situaciji u potencijalnom okruženju rastućih kamatnih stopa.

Da li će taj kamatni šok da zadesi i Srbiju za sada je neizvesno ali ono što je izvesno, bar po oceni UBS to je da srpski bankarski sistem u 2021. godinu ulazi sa vrlo pozitivnim poslovnim okruženjem.

- U novu godinu ulazimo sa stabilnim i organizovanim bankarskim sistemom, sa stabilnom valutom koja omogućava predvidivo planiranje, sa dobrim makroekonomskim pokazateljima i najavom visokog rasta –kaže generalni sekretar UBS .