Psihoterapeuti ovog leta imaju pune ruke posle, a Institut za mentalno zdravlje ponovo je aktivirao službu psihosocijalne podrške, kako za zdrave, tako i za osobe sa psihiÄ�kim poremećajima, da što lakše prevaziÄ‘u novu krizu sa korona virusom koja, kako kažu struÄ�njaci, donosi još veću neizvesnost nego na poÄ�etku epidemije i ima uticaja na mentalno zdravlje.

StruÄ�njaci kažu da ljudi razliÄ�ito reaguju na situaciju sa epidemijom korona virusa, a da je, posle kratkog predaha i opuštanja, većina zateÄ�ena jaÄ�inom drugog pika koji se oÄ�ekivao tek na jesen.

''Mnogi su mislili da je sve prošlo ili da će drugi talas doći kasnije, a sada je jasno da će to potrajati i da postaje 'hroniÄ�no'. Samim tim je izraženija anksioznost, jer je i neizvesnost sve veća'', kaže za Tanjug psihijatar Vanja Mandić Marović iz Instituta za mentalno zdravlje.

Mandić kaže da su im se u poÄ�etku najviše javljali graÄ‘ani, koji se ranije nisu psihiÄ�ki leÄ�ili i nisu bili pacijenti te ustanove, najÄ�ešÄ‡e sa simptomima depresije i anksioznosti, ali i poremećajima usled upotrebe alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci.

Institut je između dva pika epidemije zapo�eo i istraživanje o uticaju epidemije na psihi�ko zdravlje ljudi, analizirajući reakcije oko 240 osoba, uzrasta od 18 do 65 godina, koje su im se obratile za pomoć.

'Kod skoro 60 odsto onih koji su nam se javljali, Kovid-19 je zna�ajno uticao na kvalitet života i u velikoj meri im poremetio svakodnevicu, a upravo kod njih je bila najizraženija depresivnost'', isti�e Mandić.

Kod onih koji su bili u ''bliskom kontaktu'' sa virusom, odnosno u izolaciji ili su izgubili blisku osobu usled infekcije, najizraženiji su bili simptomi nemira, razdražljivosti i nemogućnosti da se opuste.

Osobama koje osećaju takve simptome važno je predoÄ�iti da je prirodno osećati strah u traumatiÄ�noj situaciji, usmeriti ih na poštovanje mera i orijentisanje na ''konstruktivne'' individualne aktivnosti.

''Aktivnosti su sada ograniÄ�ene epidemiološkim merama, ali ne treba odustajati od fiziÄ�ke aktivnosti, šetnje, boravka u prirodi".

Kako bi se što lakše prilagodili globalnom izazovu kakav je korona virus, psihijatri savetuju da se ljudi orijentišu na ono što je ''pod njihovom kontrolom'', da ne prave dugoroÄ�ne planove, već da se organizuju iz dana u dan i poštuju sve mere prevencije.

Kada je re� o osobama sa hroni�nim psihi�kim poremećajima, njihove reakcije su individualne, a sami, kako kaže, neretko isti�u da za njih ovo nije velika promena i da su naviknuti na osećaj nemira.

''Kod tih osoba nije bilo znaÄ�ajnijih pogoršanja stanja zbog situacije sa epidemijom korona virusa'', kaže Mandić.

Psihoterapeut Tatjana Vlašković Jovićević kaže da je utisak da su u Srbiji otporniji na krizu izazvanu virusom, nego drugi narodi u okruženju, i napominje da je mentalno zdravlje nacije i pre pandemije bilo ''poljuljano'' zbog prethodnih godina ratova, oskudice i drugih kriza kroz koje smo prolazili.

'Korona je samo ''dodatak'' na sve to. Psihoterapeti leti imaju mnogo manje posla, ali je sada drugaÄ�ije. Uglavnom nam se javljaju oni koji su traumatiÄ�no doživeli prvi pik epidemije'' kaže Vlašković.

Isti�e da se pik u mentalnim poremećajima tek o�ekuje, iako se ne zna kada će se kriza izazvana pandemijom okon�ati, te da će biti postraumatskih stresnih sindroma koji se obi�no javljaju posle ratova ili prirodnih katastrofa.

Vlašković kaže da su se zdravi teže nosili sa krizom, dok su osobama sa neurotiÄ�nim smetnjama vanredno stanje i karantin na neki naÄ�in prijali.

''Oni su bili miriniji nego inaÄ�e, znali su da se napolju ništa ne dešava i da ništa ne gube time što sede u kući'', objašnjava Vlašković.

Uticaj epidemije kao traumati�nog događaja na decu tek će se analizirati, a stru�njaci su i kod najmlađih primetili anksioznost, nemir, napetost i depresivno reagovanje.

''Deca gledaju roditelje i ponašaju se kao oni. Ako su roditelji uznemireni, nervozni i uplašeni, tako će se osećati i deca'', napominje Vlašković.

Roditelji su pred posebnim izazovom jer deci tokom letnjih meseci treba osmisliti slobodno vreme u situaciji kada se ne ide ne more i kada su im mnogi sadržaji, poput bioskopa, koncerata, bazena, uskraćeni.

Vlašković jedinu alternativu vidi u društvenim mrežama, internetu i online druženju, ali napominje da ni u tome ne treba preterivati, već da deci takve aktivnosti treba ograniÄ�iti na nekoliko sati dnevno.

''Bilo bi dobro da proÄ�itaju neku lektiru za sledeću školsku godinu, da online uÄ�e jezike ili pohaÄ‘aju kurseve informatike, ima raznih sadržaja i mogućnosti'', kaže Vlašković.

Dodaje da deci, posebno, adolescentima treba objasniti da mogu da se viÄ‘aju samo na otvorenom u što manjim grupama i uz poštovanje distance i nošenje maske.

''Ssetnja uz poštovanje mera nije zabranjena. Dostupne su im razne socijalne mreže preko kojih se i inaÄ�e druže, pa kad se sve to ukombinuje, uspevaju nekako da prebrode celu situaciju'', kaže Vlašković.