StruÄ�njaci TehniÄ�kog univerziteta u BeÄ�u došli do zakljuÄ�ka da se godišnje "opere" oko 2,3 milijarde ameriÄ�kih dolara...

Tim nauÄ�nika sa TehniÄ�kog univerziteta u BeÄ�u je analizirao protok prljavog novca pomoću relativno jednostavnih statistiÄ�kih modela, inspirisanih fizikom, te došao do zakljuÄ�ka da se za godinu dana u svetu opere novac u približnoj vrednosti od 2,3 milijarde ameriÄ�kih dolara.

Pranje novca je globalan problem. Prihodima od kriminalnih aktivnosti, poput krijumÄ�arenja droge i korupcije, gubi se svaki trag dok se novac ne opere. To prouzrokuje visoke ekonomske troškove, a i rešavanje kriminalnih radnji je otežano.

Još nije moguće dati precizne podatke o tokovima prljavog novca, meÄ‘utim TehniÄ�ki univerzitet u BeÄ�u bavio se analizom podataka holandskih poreznih uprava o sumnjivim novÄ�anim transakcijama. NauÄ�ni tim uzeo je u obzir i druge parametre poput nastojanja država da primene smernice protiv pranja novca.

Na osnovu tih podataka razvijen je statisti�ki model koji opisuje od kojih parametara zavise tokovi prljavog novca.

Prof.dr. Michael Getzner sa Tehni�kog univerziteta u Be�u tokove prljavog novca uspoređuje sa gravitacijom:

- Zanimljivo je da oni imaju mnogo toga zajedni�kog sa gravitacijom. Snaga gravitacije između dve planete raste sa njihovom masom, a smanjuje se sa kvadratom udaljenosti.

Sli�no se događa i sa pranjem novca:

- Što je jaÄ�a ekonomija neke zemlje, to su jaÄ�i novÄ�ani tokovi, ali i volumen sumnjivih transakcija opada podudarno sa kvadratom udaljenosti. Upravo udaljenost igra važnu ulogu u kriminalnim aktivnostima. Pranje novca iziskuje liÄ�ne kontakte, direktnu komunikaciju i kriminalne mreže koje su prostorno blizu - objašnjava Gecner .

Nijedan statisti�ki model ne opisuje stvarnost u potpunosti, ali je nau�ni tim u Be�u uz pomoć samo nekoliko parametara uspeo doći do potrebnih podataka. Njihov model je primenljiv i u drugim zemljama.