Trećina proizvedene hrane u svetu se baci, najÄ�ešÄ‡e zbog isteka roka upotrebe.

Kordinator Saveta za hranu i poljoprivredu u Naledu Tisa ÄŒaušević kaže da je važno da znamo da postoji rok trajanja na mikrobiološki kvarljivim namirnicama koji se oznaÄ�ava reÄ�ima - upotrebljivo do. Kada istekne taj rok takva hrana se smatra nebezbednom.

ÄŒaušević rekla je da su naši propisi deklarisanja hrane i kako se rok trajanja deklariše skoro u potpunosti usklaÄ‘eni sa evropskim standardim.

"Konkretno, ono što je važno da svi potrošaÄ�i znaju jeste da kada na deklaraciji hrane stoji navod - najbolje upotrebiti do ili najbolje upotrebiti do kraja - to je rok upotrebe koji je vezan za oÄ�uvanje nekih karakteristika tog proizvoda, to je rok trajanja koji nije obavezno vezan za samu bezbednost tog proizvoda", rekla je ÄŒauševićeva.

Prema njenim reÄ�ima, dobar primer su testenina, pirinaÄ�, keks. Kada istekne taj rok najbolje upotrebiti do - takav proizvod gubi neka svoja karakteristiÄ�na svojstva kao da možda taj keks više nije hrskav ili sliÄ�no ali nije obavezno vezano za bezbednost.

Možemo i dalje da ga koristimo što je odluka samog potrošaÄ�a - svako će uzeti taj proizvod, pogledati ga, otvoriti, pomirisati i videti da li donosi odluku da ga koristi, kaže ona.

Koja je hrana nebezbedna

"Sa druge strane, ono što je važno da znamo je da postoji rok trajanja na mikrobiološki kvarljivim namirnicama koji se oznaÄ�ava reÄ�ima, upotrebljivo do. Tu je dobar primer sveže meso, riba", rekla je ona.

Kada istekne taj rok takva hrana se smatra nebezbednom, kaže ÄŒauševićeva i dodaje da tu postoji ozbiljan rizik od toga da potošaÄ� konzumira hranu koja je kontaminirana.

Svetska statistika o bezbednosti hrane kaže da se oko 600 miliona ljudi godišnje razboli od nebezbedne hrane, koja je kontaminirana hemikalijama, bakterijama i virusima.

Ta statistika zna�i da se jedna od deset osoba razboli od hrane koja nije bezbedna.

Doniranje hrane

U svetu se hrana sve više donira. "Jedna trećina hrane koja se proizvede u svetu se baca. Neki trend u svetu a nadamo se uskoro i kod nas, jeste da se veća koliÄ�ina te hrane, umesto da ode na otpad, ona koja je bezbedna, koja je potpuno u redu za konzumaciju - da se donira.

Videli smo dobre primere za vreme trajanja krize sa koronavirusom da su kompanije dale sve od sebe da doniraju hranu.

"MeÄ‘utim, mi smo kroz Naledov Savet za hranu već duže vreme angažovani na tome da se ova oblast zakonski uredi. Trenutno zakonsko okruženje nije podsticajno za kompanije da doniraju viškove hrane. Ako pogledate države u Evropi, u velikom broju država dozvoljeno je doniranje hrane koje ima istekli rok upotrebe - najbolje upotrebiti do, naravno, ukoliko je hrana u potpunosti bezbedna", kaže ÄŒauševićeva.

"TakoÄ‘e postoje poreske olakšice koje mogu kompanijama da pomognu i da uÄ�ine ceo svet doniranja hrane mnogo primamljivijim", zakljuÄ�ila je Tisa ÄŒaušević.