Dr LaÄ‘ević istiÄ�e da je Covid-19 bolest koja im još više otežava rad sa respiratorom budući da ne zahvata samo pluća već i ostale organe.

Dr Nebojša LaÄ‘ević, direktor Centra za anestezologiju KliniÄ�kog centra Srbije govorio je kako izgleda leÄ�enje težih kliniÄ�kih oblika Covid-19 i kada je vreme da se pacijent postavi na respirator.

- Teška kliniÄ�ka slika podrazumeva da se njegovo stanje toliko pogoršalo da on ne može više normalno da diše uz pomoć svojih pluća i obezbedi dovoljnu koliÄ�inu kiseonika u organizmu. Tada stanje postaje kritiÄ�no i neophodno je primeniti neki vid mehaniÄ�ke ventilacije - povećan protok kiseonika, high flow, neinvazivnu ventilaciju ili intubaciju i sam respirator, odnosno kako mi to struÄ�no kažemo ventilator. KritiÄ�no je jer pacijent nema jedan organ iz kog može da ostvari dovoljnu koliÄ�inu kiseonika i moramo da pomognemo u sekundi - istiÄ�e doktor za TV Prva i dodaje da su nekada u pitanju sekunde kada u bolnicu stigne pacijent u teškom stanju.

Kada se pacijent skida sa respiratora?

- Što se tiÄ�e ove bolesti, mi moramo da dovedemo pre svega do ozdravljenja pluća u tolikoj meri da ona mogu samostalno da preuzmu funkciju i bez pomoći aparata ostvaruju dovoljnu koliÄ�inu kiseonika u krvi. To znaÄ�i da se nakon skidanja sa respiratora pacijent tokom ne zamara, da je frekvenca srca normalna, da ne oseća gušenje, jednostavno da ga dovedemo do izleÄ�enja kada pluća da mogu da preuzmu samostalnu funkciju. Tada postepeno odvajamo pacijenta od mehaniÄ�ke ventilacije i konaÄ�no skidamo kada zadovolji perfiernu saturaciju kiseonika na sobnom vazduhu koja ima 21 odsto.

Ipak, dr LaÄ‘ević istiÄ�e da je Covid-19 bolest koja im još više otežava rad sa respiratorom budući da ne zahvata samo pluća već i ostale organe.

Bolest zahvata i druge organe

- Respirator će pomoći sigurno u dopremi dovoljne koliÄ�ine kiseonika jer mi ruÄ�no povećavamo koncentraciju, odreÄ‘ene pritiske, setujemo volumene. Ali, to ne zavisi samo od bolesti pluća već od svih organa. Covid-19 je ipak multiorganska bolest. Najlakše je kad je bolest samo u plućima i mi saniramo samo to, te uz pomoć ventilatora premostimo taj period do ozdravljenja. Ali, ova bolest zahvata druge organe, opterećuje rad srca, bubrega i hematološkog sistema. Ako se stvore dodatne komplikacije teže nam je da režimo probleme samo sa ventilatorom - rekao je LaÄ‘ević.

Koliko dugo pacijenti ostaju na respiratoru?

- I to je interesantno. To su razliÄ�ite kliniÄ�ke slike i zavisi od težine bolesti. Kod nekoga uspemo za sedam dana da rešimo taj problem, posebno ako je pacijent došao na vreme. Kod težih formi gde se razvija tzv. citokinska oluja i dolazi do jakog imunog odgovora na plućima, imamo pacijente koji su po 30 dana na respiratoru, pa se uspešno oporave - rekao je LaÄ‘ević.

Da li će respirator ostaviti posledice na plućima?

- I to je individualno i one ne zavise od respiratora već od osnovne bolesti. Ova bolest može proći na taj naÄ�in da ne ostavi posledice na plućima, ali viÄ‘amo posledice kao što su fibroze, tako da postoje neke trajne posledice u smanjenju kapaciteta pluća i njihovog rada - zakljuÄ�io je dr LaÄ‘ević.