Božić je hrišÄ‡anski praznik kojim se slavi roÄ‘enje Isusa Hrista.

Sama reÄ� Božić, kao deminutiv reÄ�i Bog, oznaÄ�ava da se na taj dan rodio Isus – mali Bog. I to je izgleda jedna od retkih zajedniÄ�kih Ä�injenica u katoliÄ�koj i pravoslavnoj kulturi obeležavanja ovog datuma, koji zapadni hrišÄ‡ani proslavljaju 25. decembra po novom, gregorijanskom kalendaru, uvedenom reformom pape Grgura XIII 1582. godine.

Obeležavanje roÄ‘enja Isusa Hrista po novom, gregorijanskom kalendaru, prihvatile su i neke pravoslavne crkve, tako da će osim katolika, 25. decembra Božić proslaviti i Vaseljenska patrijaršija u Istanbulu, patrijaršije u Aleksandriji (GrÄ�ka) i Antiohiji (turska granica sa Sirijom), pravoslavne crkve Poljske, Rumunije, Kipra, GrÄ�ke, Turske, Pravoslavna crkva u Americi, gde je nekim parohijama dozvoljeno i korišÄ‡enje julijanskog kalendara, a poslednja meÄ‘u pravoslavnim crkvama je gregorijanski kalendar prihvatila Bugarska pravoslavna crkva 1963. godine.

Doduše, 25. decembra Božić proslavljaju i pravoslavne crkve Jerusalima, Rusije, Ukrajine, Gruzije, grÄ�ki starokalendarci i srpska crkva, ali po starom, julijanskom kalendaru. Po novom, to je 7. januara.

O tome koliko je sve ipak isprepleteno govore i Ä�injenice da Ruska pravoslavna crkva ima neke parohije na Zapadu koje Božić obeležavaju po novom kalendaru, a Pravoslavna crkva u Americi – Bugarska dijeceza ga je slavila po tom kalendaru i pre nego što je izašla iz ZagraniÄ�ne ruske crkve i prešla u Pravoslavnu crkvu u Americi.

U Bosni se na Badnjak peÄ�e prase, a u nekim delovima Hrvatske guska ili kokoška. Prase (guska) se jede u ponoć, nakon što se doÄ‘e s mise (polnoćke), a preko Badnjeg dana su neki postili i nisu jeli ništa, dok su drugi jeli ribu.

Imajući u vidu razliÄ�ite kulture, vere, geografske širine i vremenske prilike na teritorijama na kojima se obeležava ovaj Božić, u našim krajevima popularno nazvan katoliÄ�ki, razumljivo je zašto postoje i velike razlike u naÄ�inu njegovog obeležavanja. Naša mala anketa meÄ‘u onima koji Božić proslavljaju 25. decembra na podruÄ�ju ovdašnjeg regiona pokazuje da i u njegovim granicama ima sijaset obiÄ�aja karakteristiÄ�nih samo za odreÄ‘eni kraj.

„Na Badnjak (Badnje veÄ�e) okiti se bor. Danas ga neki okite i pre, poÄ�etkom adventa, jer imaju veštaÄ�ke borove, oni ’živi’ nisu dugoga veka pa se kite na Badnji dan i raskite se 5. januara“, kaže Mirna Bašić iz Samobora. „U Bosni se u kuće komšija i rodbine donosi po jedna grana na poklon i to zovu badnjak. Kod nas, u okolini Zagreba, to nije bio obiÄ�aj. Isto tako u Bosni se na Badnjak peÄ�e prase, a u nekim delovima Hrvatske guska ili kokoška. Prase (guska) se jede u ponoć, nakon što se doÄ‘e s mise (polnoćke), a preko Badnjeg dana su neki postili i nisu jeli ništa, dok su drugi jeli ribu.“

Nikada na Božić nismo smeli nešto raditi (pranje veša, Ä�išÄ‡enje…) pa se veliko generalno Ä�išÄ‡enje obavi pre Badnjeg dana i na taj dan.

„Na Božić se opet ide na misu i nakon toga u Ä�estitanje, ali samo najbližoj rodbini (barem je tako bilo kod nas). I nikada na Božić nismo smeli nešto raditi (pranje veša, Ä�išÄ‡enje…) pa se veliko generalno Ä�išÄ‡enje obavi pre Badnjeg dana i na taj dan. Svekrva i svekar su iz Bosne, pa su mi u ovih 13 godina braka preneli mnogo obiÄ�aja i tako sam mogla uporeÄ‘ivati njihove s obiÄ�ajima u mojoj devojaÄ�koj kući u okolini Zagreba, Prigorja i Zagorja.“

Ana-Marija Barić iz starog turistiÄ�kog naselja Pirovac blizu Šibenika izdvojila je nekoliko karakteristiÄ�nih obiÄ�aja vezanih za obeležavanje Božića u njenoj porodici:
„Vreme slavljenja Božića poÄ�inje adventom ili došašÄ‡em, koje poÄ�inje Ä�etvrte nedelje pre Božića. Najpoznatiji simbol adventa je adventski venÄ�ić. Njega Ä�ine dva temeljna simbola: krug ili prsten od zimzelenog granja i Ä�etiri sveće. Zimzeleno granje upućuje na život koji ne prestaje, na veÄ�ni život.“

„ObiÄ�aj je da se svake nedelje pale adventske sveće; prva sveća, ili postilica, simbolizuje nadu i išÄ�ekivanje, druga, ili pomirilica, znak je mira, treća slavi radost i veselje, a poslednja sveća simbolizuje ljubav. Sveće se u našoj porodici pale pre poÄ�etka nedeljnog ruÄ�ka, a gasi ih najmlaÄ‘i Ä�lan komadom hleba umoÄ�enim u vino.”

Najpoznatiji simbol adventa je adventski ven�ić. Njega �ine dva temeljna simbola: krug ili prsten od zimzelenog granja i �etiri sveće. Zimzeleno granje upućuje na život koji ne prestaje, na ve�ni život.

Ana-Marija objašnjava da je 4. decembra spomen-dan Svete Barbare, svetice iz 3.veka, jedne od glasnica u došašÄ‡u koja nagoveštava Božić. Niz puÄ�kih obiÄ�aja vezan je za Svetu Barbaru, pa se tako danas u nekim krajevima seje božićna pšenica kao simbol plodnosti zemlje. A 6. decembra slavi se Sveti Nikola, zaštitnik dece i pomoraca. Deca ga najÄ�ešÄ‡e povezuju s darovima koje dobra deca pronalaze u svojim Ä�izmicama, dok Krampus donosi šibe za nevaljalu decu.

„U Dalmaciji poklone Ä�ešÄ‡e nosi Sveta Lucija, Luca”, kaže Ana-Marija Barić. „Deca pripremaju Ä�arapu; ko je bio dobar dobije narandžu, orahe ili sliÄ�ne darove, a ko nije bio, dobije pepeo. Ko nije zasejao božićnu pšenicu na Svetu Barbaru, Ä�ini to u poslednjem trenutku, 13. decembra. Na blagdan Svete Luce seje se pšenica u tanjire ili zdelice kao simbol obnove života i plodnosti.“

„Do Božića pšenica naraste i zazeleni se, te ukrašava božićni sto, a tokom božićnog vremena stoji ispod bora, uz jaslice ili u uglu sobe. ObiÄ�aj je takoÄ‘e da se od Lucije do Božića prate vremenske prilike, jer prema puÄ�kom predanju, sledeće godine u pojedinom mesecu biće takvo vreme kakvo je na odgovarajući dan od Svete Lucije do Božića.”

Na Badnjak ili Badnje veÄ�e, 24.decembra, kiti se božićna jelka u krugu porodice. Ispod jelke se nameštaju jaslice, kao prikaz roÄ‘enja Isusa Hrista.
Jaslice - foto: Ana-Marija Barić

„Badnjak je dan posta”, istiÄ�e Ana-Marija. „Jedu se riblja jela. U Dalmaciji je to najÄ�ešÄ‡e bakalar, sušena riba severnih mora koja je nekad bila hrana siromaha, a danas se ubraja u delikatese. Bakalar se moÄ�i tri dana, svaki dan se voda menja, a i ostali sastojci su vrlo jednostavni – maslinovo ulje, peršun, beli luk i krompir. Ko nije ljubitelj bakalara, priprema drugu ribu ili glavonošce (lignje, sipe, hobotnice).“

Lignje a la bakalar

„NaveÄ�e se slavi polnoćka u crkvi, misa koja poÄ�inje oko 22 sata, na kojoj se i doÄ�ekuje Božić.
Najlepši deo polnoćke je svakako pevanje božićnih pesama. Meni najdraža je pesma ’U s’e vrime godišta’ napisana na lokalnom dijalektu:

„U s’e vrime godišta,
mir se svitu navišta,
porođenje ditića,
kom’ je majka Marija…“

Naravno, za Božić se daruje, a najÄ�ešÄ‡e se daruju deca.

I svaki dan od Božića do Bogojavljenja figure tri kralja u jaslicama se pomiÄ�u prema Isusu, tako da se na taj blagdan, 6. januara, nalaze ispred štalice gde se Isus rodio.

„Odrasli se vesele Ä�estitkama, druženju sa porodicom i sveÄ�anom ruÄ�ku koji podrazumeva nešto pernato – pile, kokoš, ćurka, kopun, uškopljeni petao koji se uzgaja samo zbog mesa, pevac. Razlog tome je što ove životinje svojim nožicama bacaju zemlju za sobom, kao oproštaj sa starom godinom ili kraj nevoljama”, objašnjava Ana-Marija. „Neizostavne poslastice na dalmatinskom stolu su fritule – testo priliÄ�no tekuće strukture koje se prži u ulju. U fritule se stavi i suvo grožđe, a uz njih se popije i rakija. OrahnjaÄ�a je takoÄ‘e deo božićne trpeze.”

Tokom Ä�itavog dana dolaze Ä�estitari, ali se i odlazi kod rodbine, komšija, prijatelja, da bi im se Ä�estitao Božić.

„I svaki dan od Božića do Bogojavljenja figure tri kralja u jaslicama se pomiÄ�u prema Isusu, tako da se na taj blagdan, 6. januara, nalaze ispred štalice gde se Isus rodio”, objašnjava Ana-Marija. „Taj zadatak je namenjen deci. Sveta tri kralja su u hrišÄ‡anskoj tradiciji kraljevi ili mudraci, koji su, prema evanÄ‘elju, došli da se poklone Isusu nakon njegovog roÄ‘enja.”

Na Novu godinu se na stolu nalazi prase, mlada svinja, jer ona svojom njuškom uvek ruje prema napred – prema novom, boljem.

Božićno slavlje završava se na blagdan Krštenja Isusova, a to je prva nedelja posle Bogojavljenja.

Tada se skidaju ukrasi sa bora i sa kuće. InaÄ�e, sveštenik daje blagoslov tokom božićnog razdoblja, a vernici mu uruÄ�uju bocu maslinovog ulja i bocu vina. Nekad je obaveza svake kuće bila i priprema kola drva za crkvu, ali je taj obiÄ�aj nestao.

Na Novu godinu se na stolu nalazi prase, mlada svinja, jer ona svojom njuškom uvek ruje prema napred – prema novom, boljem.

„Kod nas na Badnji dan uglavnom mama kiti jelku, a deca sa tatom idu negde i kad stignu kući, onda ide priÄ�a o tome da je mali Isus doneo jelku i poklone”, kaže Daniela Bašić iz ÄŒelareva. „U ponoć se ide u crkvu. Moja porodica ide kod bake na ruÄ�ak, kao i tetke sa decom i unucima pa nas bude baš dosta. RuÄ�ak je klasiÄ�an, od supe, preko sarme, do peÄ�enja – od pileta, guske ili patke. A od kolaÄ�a, spremaju se maÄ‘arica, žerbo štangle i drugi sitni kolaÄ�i.”

Fatima ÄŒaušević iz Olova (BiH) pre dva dana je poÄ�ela da pravi kolaÄ�e za svoju prijateljicu koja slavi katoliÄ�ki Božić. „Pravim joj banjaluÄ�ku baklavu, rolat od oblande, rolat od banana, salnjake, kiflice i posnu sarmu”, kaže Fatima. „A ona će spremati gibanicu, laganu pitu od varenog kajmaka, kukuruz i postan pasulj za Badnje veÄ�e. Pšenicu su već posejali. U Ä�etvrtak ujutru napraviću joj pite, a ona će sarmu s mesom.”

Deda, kao glava porodice, bi tražio da se zajedno pomolimo, pa bi poÄ�eo da deli jednu jabuku na onoliko delova koliko je nas prisutno. Svako mora da dobije makar po kriškicu. A priÄ�a bi išla uz to: ako zalutaš na svom putu, seti se onih sa kojima si delio jabuku i to će te vratiti na pravi put.

Tatjana Ä�urić iz Sombora sa setom se seća božićnih praznika kod svoje bake. „Jako sam volela taj praznik, jer je kod moje bake dolazila cela najuža familija, nas dvadesetoro”, kaže Tatjana. „Deda, kao glava porodice, bi tražio da se zajedno pomolimo, pa bi poÄ�eo da deli jednu jabuku na onoliko delova koliko je nas prisutno. Svako mora da dobije makar po kriškicu.

A priÄ�a bi išla uz to: ako zalutaš na svom putu, seti se onih sa kojima si delio jabuku i to će te vratiti na pravi put. Potom bi deda isekao Ä�enove belog luka i razdelio svima, da otera zlo. I na kraju bi za svakog namenio po jedan orah – razbije ga i tako pošalje ukrug, da vidimo kakvog ćemo biti zdravlja naredne godine.“

„Sve to se jelo uz med (jabuke, beli luk i orah) i mogao si uzeti i repete koliko želiš. Potom bi baka iznosila posnu Ä�orbu od pasulja sa testeninom (pasulj se kuva bez mesa na retko i prave se domaće Ä�ipedke, odnosno – testo nastaje kidanjem, Ä�upka se). Posle toga jela se makoš guba. To je hlebno kiselo testo iseÄ�eno u komade, koje se preliva poparenim makom.”

„Mi ove praznike proslavljamo u malo laganijem ritmu. Mama je za Badnji dan kuvala postan pasulj, veoma jednostavno”, kaže Danijela Malešev iz Novog Sada. „Prethodne veÄ�eri se potopi pasulj, ujutru ocedi, nalije vodom i stavi da provri. Zatim se ocedi Ä�im baci prvi kljuÄ� i opet se nalije vodom da se pasulj skuva. U drugoj posudi na malo masnoće prodinsta se seckani crni luk, šargarepa seckana na kolutiće, doda se pasulj, aleva paprika, sve se proprži i nalije vodom da se ukrÄ�ka i da bude kao supa od pasulja. ZaÄ�in se dodaje po potrebi. I, naravno, rezanci s makom. Za veÄ�eru obavezno se sprema krompir salata koja ide uz ribu.“

„Najradije spremam pastrmku mariniranu u maslinovom ulju sa sokom od limuna i seckanim listom peršuna ili pohujem šarana ili ga paniranog peÄ�em u rerni. Ponekad spremam pijanog šarana. U posudu u kojoj će se peći šaran stavim tanak sloj opranog pirinÄ�a i sitno seckan crni i beli luk. Preko stavim neko lonÄ�e, a na njega šarana koji je zaseÄ�en na svaki centimetar. Tokom peÄ�enja nalivam pomalo belog vina.”

Danijela kaže da poslednjih godina nema mnogo vremena da ispoštuje sve obiÄ�aje u kojima je ranije uživala, ali da jedva Ä�eka unuÄ�iće pa da ponovo Ä�itavoj porodici priprema potpuni užitak. No, ne odustaje od spremanja božićnog prasećeg buta sa zaseÄ�enom kožurom, koji se dobro posoli i preko noći marinira u pivu. Može se dodati i malo svežeg ruzmarina, pa se onda peÄ�e u rerni. Naravno, domaća žuta supa se podrazumeva. Kuvana po vojvoÄ‘anski, na tihoj vatri, sa mnogo povrća i obavezno sa domaćom testeninom.

Rahela Vukušić Druško iz Rijeke napominje da su pripreme za Božić ranije poÄ�injale došašÄ‡em, a u dosta krajeva poÄ�etak pripreme je bio blagdan Svete Katarine, 25. novembra. Tada se odlazilo na ranojutarnje mise zornice, postilo se i duhovno pripremalo za veliki praznik.

„Na dan Svete Barbare se seje pšenica, kao simbol plodnosti, novog života i njegove obnove”, kaže Rahela. „Na Badnji dan se posti, uz ribu i baklavu. Pre Božića se ide na ispovest, a u ponoć božićne noći ide se u crkvu na ponoćku. Za Božić se sprema sveÄ�ani ruÄ�ak, obavezno se postavlja na belom stolnjaku koji simbolizuje Ä�istotu. Oko jelke su pokloni, ispod nje jasle, a na vratima zelena grana uvijena ukrug.”

Ono što je veoma važno i što posebno istiÄ�e Rahela, jeste da obeležavanje Božića podrazumeva mir jednih s drugima, kao i pojedinca sa samim sobom.