Razvod braka je u većini sluÄ�ajeva osim za supružnike neprijatan proces i za službe koje u ovoj proceduri zakonski moraju da uÄ�estvuju. MeÄ‘utim, kako su se vremena menjala i na ovom polju malo toga je ostalo isto. OkonÄ�anje braka više nije samo potpis u sudu već je to postala industrija u kojoj se veoma dobro profitira. I dok u ovim situacijama najviše gube supružnici koji se rastaju, postoje oni koji na ovoj tuÄ‘oj nesreći veoma dobro zaraÄ‘uju, pa upravo su za tu namenu stvorena nova zanimanja. Pa tako pored advokata imamo i braÄ�na savetovališta, psihoterapeute kao medijatore koji rade iskljuÄ�ivo sa parovima koji se razvode.

Iako je Ä�injencia da pomenute profesije finansijski opstaju zahvaljujući onima kojima je u braku potrebna struÄ�na pomoć ipak treba naglasiti da je njihov cilj, ne samo da uzmu novac već da pomognu da se meÄ‘u partnerima reše nesuglasice i ponovo uspostavi zdrav odnos braÄ�ne zajednice.

Godišnje skoro 10.000 razvoda

Razvodi brakova postali su u današnje vreme veoma moderni, a jedna naša izreka koja glasi "bolje dobar razvod, nego loš brak" donekle inicira ka tome, i ukazuje da u braku ne treba ostajati po svaku cenu kao što se radilo nekada.

Statistika kaže da svaki Ä�etvrti brak u Srbiji se završi razvodom, a skoro 10.000 parova se godišnje raziÄ‘e, i to u proseku posle 13 godina zajedniÄ�kog života. ProseÄ�no trajanje razvedenog braka u 2020. godini iznosilo je 13,6 godina, najviše razvoda zabeleženo je na teritoriji Beograda i Vojvodine, a statistiÄ�ki je crni rekorder prestoniÄ�ka opština Savski venac sa 3,4 razvoda na 1.000 stanovnika. Ispred BaÄ�ke Topole i BeÄ�eja. Nasuprot njima, tokom 2020. nijednog razvoda nije bilo u ŽitoraÄ‘i, dok su se "na prste jedne ruke" mogli izbrojati u Bosilegradu, Ćićevcu, Topoli i Priboju.

Prema podacima RepubliÄ�kog zavoda za statistiku žene su Ä�ešÄ‡e podnosile zahtev za razvod od muškaraca, mada je ipak najviše bilo sporazumnih razvoda.

Kod bra�nog brodoloma institucije na dobitku

Istina je da ranijih godina, razvodi nisu bili tako Ä�esti, a u nekim zajednicama bili su Ä�ak nedopustivi i društveno neprihvatljivi, pa su ljudi ostajali zajeli doživotno braÄ�no obavezani. Ono što se sada u odnosu na to vreme promenilo jeste da je porodica prestala da bude tradicionalna, i izašla iz društvenog vakuma tvdri sociolog Ratko Božović.

-Porodica je izašla iz pozicije da bude tradicionalna, ona je već bila oronula zgrada koja se rušila a onda smo imali ovaj vakum sa onim što je bila tranzicija i onda je tu nastala tranziciona porodica koja nije stigla do savremene porodice. Nije stigla do antiteze onoga štio je tradicionalna porodica, tako da se našla izmeÄ‘u onog što je bila i onog što je sada, a bila je u nekom društvenom vakumu - objašnjava sociolog.

Prema njegovim reÄ�ima taj društveni vakum je nepogodan za sve forme života, jer nema strukture, nema sigurnog temelja porodice, tako da je to jedan od elemenata za razvod brakova odnosno braÄ�ni brodolom.

- Mislim da sada imamo povećan broj razvoda zbog svega što se dešava u porodici. Naša porodica je uz sve ono što se desilo sa našom krizom i sankcijama pa i siromaštvom, sve je to razorilo mikro zajednice društvene, što znaÄ�i da kriza društva proizvodi krizu porodice. Ljudski život je postao laka meta i neprevelika vrednost u našim okolnostima - objašnjava sociolog Božović i dodaje da kriza društva proizvodi krizu porodice. Ono što sociolog istiÄ�e kao bitan elemenat kod razvoda brakova je siromaštvo.

Prema viđenju sociologa, u razvodu među supruđnicima nema dobitnika, oboje gube osim onih koji su dužne da sprovedu taj postupak okon�anja braka.

- Nema tu dobitnika, u razvodu braka svi gube, bar je to moje viÄ‘enje, osim naravno institucije koje regulišu porodiÄ�ni brodolom, one su u ovom procesu finansijski na dobitku - zakljuÄ�uje sociolog.

Bra�ni savetnik

BraÄ�ni terapeuti i medijatori nemaju uvek istu ulogu, kaže psiholog Leo Ivanišević ali istiÄ�e da ono što im je zajedniÄ�ko jeste cilj, a to je postizanje nekog meÄ‘usobnog razumevanja, kompromisa ili dogovora na što civilizovaniji naÄ�in.

- OÄ�uvanje braka, spreÄ�avanje razvoda nije imperativ - postoje odnosi koje je zaista bolje prekinuti. MeÄ‘utim, nije uloga medijatora ili terapeuta da reši odnos umesto supružnika ili da donosi bilo kakve sudove ili odluke. BraÄ�ni terapeut je tu da pomogne supružnicima da bolje razumeju sebe, da bolje razumeju partnera i da u okviru svojih kapaciteta razviju sposobnosti koje im nedostaju za skladan odnos - objašnjava naš sagovornik.

Kako psiholog objašnjava, parovi Ä�esto imaju zablude kada je braÄ�na terapija u pitanju. Mnogi od njih tvrdi on doÄ‘u sa partnerom kao da su došli kod veterinara sa ljubimcem, ispriÄ�aju terapeutu šta sve ne valja sa njihovim partnerom i onda oÄ�ekuju od terapeuta da im "popravi" partnera kako bi im više odgovarao, nedovoljno spremni da priznaju svoje uÄ�ešÄ‡e u problemima. Psiholog istiÄ�e da su ljudi jako kreativni kada treba da izbegnu sopstvenu odgovornost.

- Neki veruju da je braÄ�na terapija rešenje, neki veruju da će "oni to najbolje sami rešiti, u krugu porodice". LiÄ�no, nemam previše poverenja u "krug porodice", posebno ako je porodica rigidan, zatvoren sistem preopterecen sramom i time šta će drugi reći - objašnjava psiholog. Dodaje da je medijacija sastavni deo pravnog procesa razvoda ali da je ona prema njegovom mišljenju svedena na formalnost.

ÄŒinjenica je da u našoj zemlji ima braÄ�nih terapeuta koji rade sa parovima koji su spremni i voljni za rad. Ali s obzirom da i to ima svoju cenu, rezervisano je za koji osim dobre volje za spašavanje braka uslugu savetnika finansijski mogu sebi da priušte.

Kako je razvod postao industrija od koje se profitira?

Psihološko savetovanje postalo je najpre veoma popularno u svetu, a sada je tvrde psiholozi veoma zastupljeno i kod nas. Imajući u vidu da jedna seansa košta oko 3.500 dinara, koliko će "popravka" braka da košta ne može da se da unapred tvrde struÄ�njaci dok se ne utvdi koliko je brak zapravo u krizi.

- Cena za jednu seansu je oko 3.500 dinara, meÄ‘utim to sve zavisi koliko je seansi nekom paru potrebno. Nekom je dovoljno nedelja dana, dok drugi na braÄ�na savetovanja psihologa idu i po godinu dana - objašnjava psiholog Jovana Jovanović.

Neizbežni u ovom procesu su advokati, kojima tarifa varira, ali se od neke osnovice ne odstupa, objapnjavaju iz advokatske kancelarije Veli�ković.

- Koliko će koštati ceo proces razvoda, sve zavise od trajanja samog postupka. Po advokatskoj tarifi oko 18.000 dinara je izlazak na jedno roÄ�ište. 16.500 dinara je podnesak razvoda. Nekada se dešava da advokati daju 50 odsto popusta za te usluge, u zavisnosti od materijalnog stanja stranke, pa se onda sve naplati u pola cene i to je od prilike neki minimum za naplatu - objašnjava advokat Veljko VeliÄ�ković.

Kako kaže, koliko će to da traje i koliko će još stranke morati da plate, zavisi od njih samih, ali ukoliko je u pitanju sporazumni razvod, sve se uglavnom završava nakon jednog roÄ�išta, što je kaže i uglavnom praksa u našoj zemlji. MeÄ‘utim on napominje da postoje situacije kada stranke nisu u dobrim odnosima i to je onda nepredivo.

- To može onda da bude nepredvidivo, i pet i deset pa nekad i više roÄ�išta, a svako roÄ�ište se tarifira - objašnjava advokat.

Ono što je praksa u Srbiji prema mišljenju advokata jeste da je više sporazumnih razvoda, upravo zbog materijalne situacije ljudi.

Ko su ljudi koji se razvode

U nekim zemljama neretko se rade istraživanja Ä�ime se bave ljudi koji se najviše razvode, i u kojim to profesijama braÄ�ne veze ne opstaju. Takva istraživanja kod nas nisu aktuelna, ali prema podacima

- Ne znam u kojoj profesiji je razvod najzastupljeniji kod nas, ali kada bi trebalo da pogaÄ‘am, kladio bih se na šou biznis, gde su brakovi, razvodi i skandali u "opisu posla". TakoÄ‘e, ne bi me iznenadilo da veću stopu razvoda vidim i meÄ‘u terapeutima: neko ko je radio na sebi i ko je u kontaktu sa svojim emocijama se manje plaši da ode od odnosa koji mu ne odgovaraju - zakljuÄ�uje psiholog Leo Ivanišević.