Evropska centralna banka (ECB) podigla je, prvi put posle 11 godina, kamate za 0,5 odsto da bi smanjila inflaciju u zoni evra, a ekonomisti upozoravaju da će se to vrlo brzo direktno odraziti na povećanje rata kredita vezanih za euribor, odnosno za evro, a najviše takvih je meÄ‘u stambenim zajmovima - Ä�ak 150.000!

TaÄ�an iznos poskupljenja kredita u otplati zavisi od koliÄ�ine pozajmljenog novca, ugovorene kamate, perioda otplate i od toga koliko je vremena prošlo od kada je kredit odobren.

Ovi parametri se razlikuju i drugaÄ�iji su za svaki kredit pojedinaÄ�no, ali kalkulacije za pojedine zajmove pokazuju da bi rate za stambene evrokredite mogle da porastu i za više od 8.000 dinara u odnosu na poÄ�etak godine.

Primer kredita od 50.000 evra, 20 godina, kamata 3,5% + euribor

• Rata poÄ�etkom godine 276
• Rata sada 306
• Povećanje 30

----------------------

* Ako euribor poraste na 1,132%

• Rata 320
• Povećanje 44

---------------------

* Ako euribor poraste do 2%

• Rata 344
• Povećanje 68

* Svi iznosi u evrima

Naime, vrednost šestomeseÄ�nog euribora, za koji se najÄ�ešÄ‡e vežu stambeni zajmovi, bila je poÄ�etkom 2022. negativna i iznosila je - 0,539 odsto, da bi sredinom jula prešla u plus, prvi put od 2015. godine, i sada iznosi 0,632 odsto. Ovaj nagli rast kamate već je doveo do rasta meseÄ�nih rata.

Varijabilna kamata

Nakon reakcije ECB oÄ�ekuje se povećanje euribora za novih 0,5 odsto, što bi znaÄ�ilo visinu šestomeseÄ�nog euribora od 1,132 odsto. To bi na primeru stambenog kredita od 50.000 evra na 20 godina, sa maržom banke 3,5 odsto, znaÄ�ilo povećanje rate za 44 evra (oko 5.000 dinara) u odnosu na poÄ�etak godine.

Primer stambenog kredita od 80.000 evra na 25 godina

• Rata poÄ�etkom godine 377
• Rata sada 428
• Povećanje 51

----------------------

* Ako euribor poraste na 1,132%

• Rata 450
• Povećanje 73

----------------------

* Ako euribor poraste do 2%

• Rata 491
• Povećanje 114

* Svi iznosi u evrima

Na primeru stambenog zajma od 80.000 evra na 25 godina rata se povećava za 73 evra (oko 8.500 dinara) u odnosu na po�etak godine.

Hasan Hanić, profesor Beogradske bankarske akademije i predsednik Upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita, ukazao je da će svi korisnici stambenih kredita indeksirnih u evrima s promenljivom kamatnom stopom osetiti u znatnoj meri posledice odluke ECB da poveća referentnu kamatnu stopu, a zavisi od toga koliki je iznos kredita kada je indeks korišÄ‡en.

- Grube procene pokazuju da bi korisnik kredita od 50.000 evra, na 25 godina, trebalo da ima veću ratu za 3.000 do 4.000 dinara - istakao je Hanić za RTS.

Klju�na poluga

Prema njegovim reÄ�ima, promenljiva kamata znaÄ�i da je jedna komponenta fiksirana, a druga zavisi od kretanja na meÄ‘ubankarskom evropskom tržištu.

- Kamatne stope su ugovorene u smislu bruto kamatne stope, jedna komponenta je fiksna, druga varira, to je model koji sve banke primenjuju. Na ovu drugu nijedna banka ne može da utiÄ�e kada je reÄ� o našem bankarskom tržištu - rekao je Hanić.

Podseća i da je referentna kamata kljuÄ�na poluga koju primenjuju centralne banke pojedinih zemalja, kao i naša NBS, koja je od aprila Ä�etiri puta povećavala tu stopu u borbi da se obuzda dalje kretanje cena potrošaÄ�kih proizvoda.

OPASNA POSLEDICA

Veće kamate guraju cene

Prof. Hasan Hanić objašnjava da kada se poveća referentna kamatna stopa, javlja se efekat anticipacije, oÄ�ekivanog daljeg povećanja cena, jer proizvoÄ‘aÄ�i, prodavci, trgovci to koriste da pre nego što se povećaju nabavne cene, cene nekih imputa, povećavaju cene svojih proizvoda. To je, kako kaže, u ekonomiji nepovoljno jer deluje lanÄ�ano na ceo sektor privrede i može usporiti ekonomski rast. - Osnovno pitanje je naći balans, kako podesiti visinu stope na koju može da se utiÄ�e, tako da se ne utiÄ�e na obaranje ekonomskog rasta, a već se oseća stagnacija - ocenio je on.