SRBIJA je pre pandemije virusa korona od turizma prihodovala 1,08 milijardi evra godišnje. Ako uporedimo sa turistiÄ�kim divovima Balkana, Hrvatska je 2019. od stranaca u kasu slila 10,1 milijardi, a GrÄ�ka Ä�ak 18 milijardi.

Da li Srbija može da poveća deo kola�a i bude nova top destinacija? Imamo skriven adut - medicinski i dentalni turizam.

Trenutno, tek oko šest odsto od ukupnog broja stranih turista, Srbiju poseti zbog neke banje, estetske hirurgije, stomatologije ili vantelesne oplodnje.

Medicinske usluge u Evropi su jako skupe, a jednostavnije intervencije kod stomatologa koštaju i po 1.000 evra. Cene u klinikama i zubarskim ordinacijama u Srbiji su drastiÄ�no jeftinije od onih na Zapadu.

ZvaniÄ�na statistika kaže da u Evropi živi Ä�ak 170 miliona penzionera. Veliki broj njih bi rado „za male pare“ želeo da se podmladi estetskom hirurgijom, popravi zube ili oporavi i ojaÄ�a organizam u nekoj od banja. Najbolji primer iz šire okoline je Turska, koja planira da od zdravstvenog turizma 2023. godine ima Ä�ak 10 milijardi evra prihoda i oko 1,5 milion gostiju. Prošle godine, zbog leÄ�enja, Tursku je posetilo oko 700.000 gostiju, a pre pandemije godišnje su evidentirali i po 1,1 milion pacijenata.

SEZONA TRAJE ÄŒAK 12 MESECI

Za razliku od država koje zaraÄ‘uju „masne“ pare od letnjeg i zimskog turizma, gde sezona traje tri-Ä�etiri meseca, zdravstveni turizam posluje 12 meseci, bez prekida. Sa prilivom stranaca, hoteli bi bili puni, kao i mali privatni smeštaji. Oživele bi avio i autobuske linije, a novac bi se zaraÄ‘ivao i preko zabavnih sadržaja kao što su muzeji i restorani. Zbog usluge koju dobijaju, ti turisti ostavljaju daleko veće koliÄ�ine novca od bekpekera.

Potencijal za ovaj vid turizma posedujemo. Srbija ima niz klinika koje pružaju usluge medicinskim turistima u oblastima kozmetiÄ�ke hirurgije, stomatološke zaštite, leÄ�enja neplodnosti i procedura mršavljenja. Naša zemlja je i veliki meÄ‘unarodni centar za operacije promene pola.

Turisti�ka organizacija Srbije sprovela je nekoliko istraživanja inostranih turista.

- Prema istraživanju koje je sprovedeno 2016. godine na uzorku od 2.000 inostranih turista, „medicinski turizam“ kao motiv dolaska u Srbiju navelo je 6,3 odsto anketiranih. Isti procenat je dobijen i tokom istraživanja koje je TuristiÄ�ka organizacija Srbije sprovela tokom jula i avgusta ove godine na uzorku od 1.000 inostranih turista, za Sputnjik navode iz TOS-a.

MEDICINSKI TURIZAM – NAÄŒIN DA SE SAÄŒUVA KADAR

Svake godine veliki broj našeg medicinskog kadra odlazi u inostranstvo zbog boljih uslova rada. Struka kaže da je medicinski turizam šansa da se oni zadrže u Srbiji, gde bi mogli da ostvare veće zarade.

Ortodont doktor Jelena Mićković, naglašava da su u Srbiji pojedine usluge Ä�ak deset puta jeftinije nego u Velikoj Britaniji, Francuskoj ili Norveškoj.

- Proteze koje su u Srbiji od 500 do 1.000 evra, u razvijenim zapadnim zemljama koštaju i preko 5.000 evra, kaže Mićković.

Prema njenim re�ima, ukoliko bi se povećao broj pacijenta iz inostranstva, povećao bi se i broj klinika, pa bi brojne kolege odustale od inostranstva i ostale u Srbiji gde bi mogli da zarade sli�nu koli�inu novca.

USLUGA, MATERIJALI I TEHNIÄŒKA OPREMLJENOST NA NIVOU EVROPE

Ortopedija vilice je takva oblast medicine, u kojoj turisti moraju bar �etiri puta da posete Srbiju. Ordinacije u Srbiji prate najnovije dentalne protokole i ispunjavaju visoke standarde.

„Oralna hirurgija sa Oralnom implantologijom predstavlja granu stomatologije, koja je u ekspanziji, na evropskom i svetskom nivou. Veoma dobra stvar za nas koji se time bavimo u Srbiji je to što je kvalitet usluga, materijali i tehniÄ�ka opremljenost, potpuno na nivou Evrope i sveta“, za Sputnjik priÄ�a dr.spec Bogdan Martinović, specijalista oralne hirurgije i implantologije.

Prema reÄ�ima doktora Bogdana Martinovića, ono što najviše odgovara pacijentima iz inostranstva, je to što se većina hirurskih intervencija može završiti u roku od pet do sedam dana, što daje prostor za lakše uklapanje sa njihovim poslovnim aktivnostima.

U VRNJAÄŒKU BANJU DOLAZI NAJVIŠE STRANACA

Kako za Sputnjik navode iz Tursti�ke organizacije Srbije, veliki deo turisti�kog prometa Srbije zauzimaju posete banjama, koje su okosnica medicinskog turizma.

Prema poslednjim podacima Republi�kog zavoda za statistiku, 41 odsto od ukupnog broja noćenja domaćih turista, ostvareno je u banjama, dok, kada su inostrani turisti u pitanju, interesovanje vlada za destinacijama poput Vrnja�ke Banje, Banje Kovilja�e i Vrdnika.

- Srpske banje odavno nisu mesta samo za le�enje, već lokacije i sa kvalitetnom ponudom spa i velnes sadržaja. Težnja je da se kada su u pitanju ove destinacije, promeni svest, pogotovu kod domaćih turista, ka tome da su ova turisti�ka mesta ne samo za le�enje, već i za kvalitetan odmor i relaksaciju, navode iz TOS-a.

U prvih osam meseci 2021. godine inostrani turisti su u najvećem broju boravili u VrnjaÄ�koj Banji, Banji Palić, Banji Vrdnik, Sokobanji, BukoviÄ�koj banji – AranÄ‘elovac i Banji KoviljaÄ�i.

- U predpandemijskoj, 2019. godini, zabeležen je sledeći redosled prema broju inostranih turista u srpskim banjama: Vrnja�ka banja, Sokobanja, Banja Palić, Bukovi�ka banja-Aranđelovac, Banja Kovilja�a, Banja Vrdnik i Banja Kanjiža, zaklju�uju iz Tursti�ke organizacije Srbije.