Pre nego što su poÄ�ele da se nose bele haljine na venÄ�anju, neveste su oblaÄ�ile haljine koje su imale, ali koje su nosile samo za vreme praznika. Tada je postojalo verovanje da venÄ�anica treba da bude haljina koja će moći da se nosi i u nekim drugim prilikama, te su stoga birale uobiÄ�ajene boje koje se ne prljaju tako lako.

Ipak, haljine su se razlikovale u odnosu na socijalni status porodice. Kako su se u to vreme brakovi sklapali iz interesa, posebno meÄ‘u višim slojevima društva, haljina je imala za cilj da porodicu predstavi na najbolji naÄ�in.

Posebni dodaci kojima su se neveste isticale u odnosu na druge su veo ili venac na glavi. Venac je imao obrednu funkciju – štitio je nevestu od zlih sila, a simboliÄ�no je izražavao želju za plodnošÄ‡u, dok je veo imao ulogu da štiti lice neveste od drugih muškaraca.

Prvo zabeleženo venÄ�anje u beloj haljini bilo je venÄ�anje Filipe od Engleske 1406. godine, a potom i Meri od Škotske kojoj je bela bila omiljena boja. MeÄ‘utim, taj trend se nije nastavio, neveste su i dalje nosile haljine svih boja, dok je u Skandinaviji naroÄ�ito bila popularna crna boja.

Bela haljina je doživela popularnost 1840. godine kada su se venÄ�ali britanska kraljica Viktorija i princ Albert. Kraljica je na venÄ�anju nosila raskošnu haljinu od bele Ä�ipke, a detalji o venÄ�anju su se ubrzo proširili putem novinskih izveštaja, što je uticalo na mnoge neveste da nastave da nose haljinu bele boje na svom venÄ�anju.

Tokom narednih decenija stilovi su se menjali, ali je zadržan obiÄ�aj da mlada ponese belu venÄ�anicu. Kasnije se proširilo verovanje da bela venÄ�anica simbolizuje nevinost, a to verovanje je opstalo do danas.

Do pedesetih godina 19. veka mlade u Srbiji nosile su gradsku nošnju koja je nastala pod uticajem orijentalnog naÄ�ina odevanja, tek u drugoj polovini 19. veka, mlade su poÄ�ele da biraju bele haljine.