Na Vaskrs se u domovima pravoslavih vernika nakon višenedeljnog posta postavlja mrsna trpeza. Sprema se peÄ�enica, najÄ�ešÄ‡e prase ili jagnje, mesi se uskršnja pogaÄ�a, a poÄ�asno mesto na stolu pripada jajima.

Jagnje, koje se Ä�esto pojavljuje na uskršnjoj trpezi, simbolizuje Isusa, kao žrtveno jagnje, žrtvovano zbog nas. Ovaj simbol se prepliÄ�e sa narodnim obiÄ�ajima, jer nakon fašangi (farsang) nije bilo svinjokolja, a dimljene šunke sa poslednjih svinjokolja su sazrele baš za kraj posta.

Jagnje je prva Å¾ivotinja koja se kolje nakon poÄ�etka proleća i kraja posta, a šunka je prvo spremljeno dimljeno meso.

Jedan od uskršnjih obiÄ�aja je da se jedu jagnjetina i govedina jer jagnje simboliše samog Isusa, a ovo je jedna od Ä�etiri simboliÄ�ne životinje koje su se javile u vizijama proroka Jezekilja i svetog apostola Jovana Bogoslava. Ukoliko bi Uskrs pao pre Ä�urÄ‘evdana, onda se nije jelo jagnjeće meso.

Za ovaj praznik se mese posebni hlebovi. U isto�noj Srbiji i nekim delovima Vojvodine se peku specijalne lepinje sa umetnutim celim jajetom - kovržanjak - koje se posle razmenjuje sa prijateljima.

Hleb se mesi sa starter kulturama kiselog testa, koje obezbeđuju degradaciju skroba. To je oslobađanje minerala i ljuspe žitarica kao i razlaganja glutena na glijadin i glijadinin.

Ren simboliše gorÄ�inu Isusa i njegove patnje. Zato ren ima prastaro i simboliÄ�no znaÄ�enje. Smatralo se da njegov ukus i miris teraju zle duše. Nutritivna vrednost rena - dobar antibiotik, bogat enzimima, mineralima i antioksidantima.

Obi�aj pe�enja kola�a za Uskrs poti�e iz doba kada je tokom posta bilo zabranjeno i mleko i jaje. Nakon prestanka zabrane, ovim osnovnim namirnicama se obogaćivao hleb i tako je nastao kola�.