Srbija ima 36,7 tona rezervi u zlatu što je 12,6 odsto svih deviznih rezervi, a odnedavno sve zlatne poluge su u zemlji. Prilikom nedavnog predstavljanja izveštaja o inflaciji Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije kazala je da je prenos zlatnih rezervi (repatrijacija) opšta praksa.

Objašnjavajući zašto je dobro da zlatne rezerve budu u Srbiji, ona je kao primer navela teškoće koje je NBS imala da bi vratila jednu tonu zlata preostalu od sukcesije. Prema njenim reÄ�ima, repatrijaciju zlatnih rezervi sprovode brojne zemlje, izmeÄ‘u ostalih NemaÄ�ka pa i Srbija. Centralna banka proširuje opcije u kojima Ä�uva rezerve kako bi država mogla da odgovori na sve svoje obaveze.

– Nijedna od država koje imaju imovinu te vrste, ne želi da rizikuje, pa ukljuÄ�ujući i teškoće sa transportom zlata, kao na primer što smo mi imali kada je trebalo u vreme pandemije dopremiti gotovinu. To je bilo u trenutku kada smo imali pojaÄ�ane zahteve za isplatom u stranoj valuti, što je kratko trajalo”, navela je Tabakovićeva dodajući da niko ne želi da rizikuje, da imovinu koju ima neće moći iz bilo kojih razloga da povuÄ�e.

Prema ranijim izjavama Ä�elnika NBS ta jedna tona stajala je u Bazelu u Banci za meÄ‘unarodna plaćanja (BIS). Pored toga, poÄ�etkom godine „CiÄ‘in” koji eksploatiše borski rudnik isporuÄ�io je dve tone zlata Narodnoj banci, pošto NBS otkupljuje zlato proizvedeno u zemlji. Tabakovićeva je kazala da će NBS biti oprezna oko budućih kupovina zlata, i da će to zavisiti od potrebe da se pre svega podrži privreda, a kada se zadovolje potrebe stabilnosti države, onda višak rezervi može da se ostavi u zlatu.

Dodala je da će, kada je reÄ� o kupovini novih koliÄ�ina zlata, NBS razmotriti kada je pravi trenutak za to, odnosno kada su najbolji mogući tržišni uslovi, kao i da će javnost biti blagovremeno obaveštena. Sve koliÄ�ine koje su kupovane od nekadašnjeg RTB Bor i „CiÄ‘ina” plaćene su u dinarima, navela je guvernerka. NBS je ostvarila cilj da ima 12,6 odsto deviznih rezervi u zlatu, što je i dalje ispod proseka razvijenih zemalja od 19,4 procenta.

Ona pak ne isklju�uje ni mogućnost da domaće poluge zlata možda već sledeće godine budu povećane na 50 tona. Ostavljanje rezervi u zlatu zavisi od okolnosti.