Vest da je u avionu holandske kompanije KLM izbila tuÄ�a kada su dva putnika odbila da stave zaštitne maske obletela je planetu mnogo pre nego što je taj avion sleteo na Ibicu, a siledžije uhapšene od strane španske policije. Nažalost, iako se virusom korona zarazilo više od 18 miliona ljudi u svetu, stiÄ�e se utisak da sa porastom broja obolelih raste i broj osoba koje odbijaju da nose masku, zbog Ä�ega nauÄ�nici širom sveta pokušavaju da skiciraju profil osobe koja devet meseci nakon poÄ�etka borbe sa koronom ne razume da je to jedina zaštita od smrtonosnog virusa.

Velika bura podigla se sredinom jula kada je Gordan Lauc, profesor biohemije i molekularne biologije na Univerzitetu u Zagrebu, preneo rezultate studije grupe ameriÄ�kih nauÄ�nika koji su istraživali vezu izmeÄ‘u kapaciteta radne memorije i individualnih razlika u zaštitnom ponašanju za vreme epidemije kovida 19. Komentarišući glavne nalaze istraživanja, objavljene u prestižnom nauÄ�nom Ä�asopisu "Proceedings of the National Academy of Sciences", Lauc je naglasio: "Ovo možda nije u potpunosti politiÄ�ki korektno, ali je istinito. Ako se u situaciji globalne pandemije ne pridržavate mera društvenog udaljavanja, to naprosto znaÄ�i da ste glupi. Dakle, ako od sutra vidite nekoga u prodavnici ili javnom prevozu da ne nosi masku, slobodno mu kažite: "Glupane, stavi masku", jer se to više ne može smatrati uvredom, već nauÄ�nom Ä�injenicom."

I dok jedni nauÄ�nici tvrde da je nošenje maski za vreme pandemije kovida 19 sinonim za test inteligencije, drugi smatraju da maske ne nose osobe Ä�iju liÄ�nost karakteriše mraÄ�na trijada – narcisizam, psihopatija i makijavelizam.

Rezultati dve studije nedavno objavljene u Poljskoj, o kojima je pisao i ugledni magazin "Njuzvik" govore da masku ne nose osobe sa ozbiljnim poremećajem li�nosti.

Pandemija kovida 19 ogoljava i rodni jaz kada je u pitanju stav prema nošenju zaštitnih maski – iako je stopa smrtnosti viša meÄ‘u muškarcima, istraživanja govore da su pripadnici jaÄ�eg pola manje skloni da nose zaštitnu opremu, a takvo ponašanje primećeno je i tokom prethodnih epidemija.

Jednu od najnovijih i najpublikovanijih analiza sproveli su Valerio Kapraro, viši predavaÄ� ekonomije na Univerzitetu u Midlseksu i kanadska matematiÄ�arka Helena Barselo. Oni su anketirali skoro 2.500 ljudi koji žive u SAD i otkrili da su muškarci ne samo manje skloni nošenju maski od žena već smatraju da je njihovo nošenje "sramotno, nije kul i predstavlja znak slabosti". Žene su bile dva puta sklonije da nose masku izvan svog doma, "što je posebno ironiÄ�no ako se ima na umu da zvaniÄ�ne statistike svedoÄ�e da virus korona zapravo pogaÄ‘a muškarce mnogo ozbiljnije nego žene", istiÄ�e Kapraro.

I bihevioralna nauÄ�nica Kristina Gravert sa Univerziteta u Kopenhagenu ocenjuje da veliki broj akademskih radova ukazuje da muškarci i žene razliÄ�ito pristupaju riziku: žene više poštuju pravila ponašanja i slušaju preporuke lekara.

Dr Jasna Veljković, psiholog i klini�ki psihoterapeut, nema dilemu da maske ne nose oni ljudi koji nemaju odgovornost: ni prema sebi, ni prema drugima.

– To osećanje impotencije, koje prepoznajemo u stavu "neće to mene", predstavlja jedan nezreo i regresivan naÄ�in razmišljanja, koji je nalik na magijsko mišljenje. Ako vi negirate realnost u kojoj obolevaju i mladi i stari, i deca i sportisti, oni koji su najzdraviji deo populacije jer imaju sjajan imunski sistem, hrane se kvalitetno i unose gomilu vitamina i verujete da ćete samo vi biti pošteÄ‘eni zaraze, to znaÄ�i da razmišljate na ekstremno narcistiÄ�an i egocentriÄ�an naÄ�in. MeÄ‘utim, nije samo narcisizam, iz koga proistiÄ�e uverenje da smo imuni na bolest, razlog zbog kojeg odbijamo da nosimo zaštitu. Osobe sa psihopatskim i sociopatskim crtama liÄ�nosti takoÄ‘e neće da nose masku i slušaju savete lekara. One su te koje predstavljaju opasnost i za sebe i za druge. Ove osobe inaÄ�e karakteriše antisocijalno ponašanje i odstupanje od uobiÄ�ajenih socijalnih normi, skloni su svaÄ‘ama, tuÄ�ama i incidentima razliÄ�ite vrste, nezavisno od pandemije kovida 19 – objašnjava Veljković.

Jasna Veljković dodaje da neke vrlo religiozne osobe, koje veruju da je bog taj koji daje i uzima život i zdravlje, misle da je pitanje zaražavanja "božja volja" i odbijaju da nose maske.

– Ta vrsta religiozne zaslepljenosti je veoma opasna u situaciji pandemije, jer smo bili svedoci da su prilikom vaskršnjih bogosluženja, vernici u velikom broju ulazili u crkve, celivali ikone i ruke sveštenika i uzimali priÄ�ešÄ‡e iz iste kašiÄ�ice. Ako u svom domu ne jedete sa istim kašikama i viljuškama i ne koristite Ä�etkice za zube ostalih Ä�lanova porodice, to ne radite ni sa kašiÄ�icom koju je pre upotrebljavao neko pre vas u crkvi. U situaciji pandemije, zdravlje mora biti prioritet – zakljuÄ�uje sagovornica.