Jedna Ä�etvoroÄ�lana porodica u proseku godišnje izgubi 80.000 dinara na otpadu od hrane, što je dovoljno novca za letovanje.

U našoj zemlji u toku jedne godine na deponijama završi oko 250.000 tona hrana ili 35 tona po stanovniku. Razgradnjom tih materija proizvodi se ogromna koliÄ�ina ugljen-dioksida i metana koji ugrožavaju okolinu i zdravlje ljudi. Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije istiÄ�e za "Novosti" da je otpad od hrane resurs u kome leži veliki finansijski i energetski potencijal.

- Od njega se u biogasnim postrojenjima dobija energent, a korišÄ‡enje te energije iz obnovljivih izvora jeste jedan od glavnih ciljeva naše Strategije upravljanja otpadom - objašnjava Mitrović. - Ako podignemo i zaokružimo sistem upravljanja biorazgradivim otpadom to će doneti velike uštede i nacionalnom i lokalnim budžetima. Za najmanje 30 odsto se se smanjuju troškovi odvoženja otpada, logistike, goriva, a dobićemo energent.

On navodi da oko 90 odsto otpada od hrane završi na deponijama, a njegovim raspadanjem stvaraju se velike emisije ugljen-dioksida što ugrožava životnu sredinu.

- Najviše otpada nastaje u ugostiteljskom sektoru, a zatim u javnim ustanovama, a tu su i pijace, hipermarketi sa prehrambenim proizvodima kojima je istekao rok trajanja - navodi Mitrović.- Samo u Beogradu dnevno se spremi više od 200.000 obroka u javnim ustanovama i neka ostane samo po 20 grama, to je velika koliÄ�ina.

Prema njegovim reÄ�ima, veliki deo otpada od hrane završava kao pomije za stoku, a ukoliko on dolazi iz zdravstvenog sektora tu može biti i ostataka farmaceutskih proizvoda.

- Ako se time hrane svinje ili neko pokupi ostatke lubenica i dinja sa pijaca da od toga pravi rakiju ili se prehrambeni proizvodi sa deponija Ä�udnim kanalima pojavljuju na buvljacima i prodaju graÄ‘anima, onda je to nova havarija za životni prostor - naglašava naš sagovornik. - Kada su u pitanju otpadna ulja, korišÄ‡ena za pripremu hrane, samo se u Beogradu meseÄ�no generiše oko 80 tona iz restorana i objekata brze hrane.

Od te koliÄ�ine, kako navodi, sakupi se oko 15 tona, što znaÄ�i da se veliki deo tog otpada izliva u kanalizaciju, što je novi pritisak na vodotok i podzemne vode. Mitrović istiÄ�e i da sada u Srbiji nema dovoljno biogasnih postrojenja.

- To je veliki investicioni ciklus, biogasna postrojenja se grade kada ima mogućnosti da se obezbede dovoljne koliÄ�ine tog otpada da bi postojala sigurnost kapitala - precizira naš sagovornik.

Kod nas je sada, kako naglašava, oko 90 odsto tog otpada van infrastrukture, odnosno završava na deponijama.