Građani su tokom epidemije virusa korona podneli više od sto žalbi povereniku za informacije od javnog značaja koje se odnose na zdravstvo i upravljanje javnim novcem. Poverenik Milan Marinović izneo je da je 80 odsto žalbi građana bilo opravdano, ali i da se do informacija teže dolazilo u Beogradu i drugim većim gradovima. Marinović je naveo da su se informacije koje su građani tražili razlikovale u zavisnosti od toga da li su ih tražili tokom vanrednog stanja ili po njegovom završetku.

U vreme vanrednog stanja najviše su tražili informacije o dostupnosti medicinskih sredstava, respiratorima, zaštitnim maskama, o raspoloživosti kreveta u bolnicama, drugoj medicinskoj opremi i lekovima.

Po završetku vanrednog stanja građani su se povereniku obraćali jer ih je najviše interesovao broj zaraženih osoba i broj preminulih u gotovo svim gradovima i opštinama u Srbiji.

Da li su građani dobili odgovore, zavisi od toga da li su neki zavodi za javno zdravlje pri lokalnim samouprava bili otvoreniji prema tražiocima informacija, kako građanima, tako i novinarima.

Poverenik je do sada mnogo puta rekao da se u Beogradu najteže dolazi do informacija, ali i nekim velikim gradovima. Obično manje sredine lakše i brže daju informacije.

Od ukupnog broja žalbi koje pristignu povereniku, oko devet odsto podneli su novinari, ali ih je iz oblasti zdravstva, ističe, bilo preko 30 odsto. Poverenik je isticao i da su, kada je reč o pružanju informacija od javnog značaja građanima, najzatvoreniji republički, državni i drugi organi i organizacije. Objasnio je da u ove organizacije spadaju, između ostalih, ministarstva, javna preduzeća, kao i republički zavodi i fondovi.

– Više od 50 posto žalbi koje nama stignu jesu žalbe na postupanje ili nepostupanje tih organa – istakao je nedavno Marinović.

Kada državne institucije ne pruže informacije od javnog značaja, dužne su da plate kaznu, ali to čine iz javnih sredstava. Marinović smatra kako je taj zakon pregazilo vreme, ali je pokazao i neke manjkavosti koje umnogome otežavaju pravo građanima, novinarima i svim drugim tražiocima informacija da dođu do podataka koji ih interesuju.

Marinović je istakao da za informacije koje se tiču ugrožavanja i zaštite zdravlja i životne sredine važe mnogo kraći rokovi i da je rok za odgovor na te zahteve 48 sati, dok je za ostale kategorije informacija rok za odgovor 15 dana.

Poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović izjavio je da će izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koje bi trebalo da budu usvojene u prva tri meseca ove godine, omogućiti veće pravo na obaveštenost, brži dolazak do informacija, veću proaktivnost organa vlasti, uz istovremeno onemogućavanje zloupotreba.

– Promena zakona je neophodna. U vreme kada je donet, on je bio jedan od najboljih zakona u svetu, ali je sada prevaziđen. Treba da se dorađuje jer je prošlo 15 godina, ali mislim da možemo da donesemo zakon koji će da bude na opštu dobrobit – kazao je Marinović agenciji Beta.

– Mi sada nismo u situaciji kao nezavisan državni organ da građanima obezbedimo informaciju, odnosno da je mi tražimo umesto njih – istakao je Marinović. Dodao je i da poverenik, prema važećim propisima, nije u situaciji ni da omogući prinudan pristup informaciji od javnog značaja nekog ministarstva ili drugog organa javne vlasti ukoliko je građanin tražio neke podatke i nije ih dobio. – Nismo u situaciji ni da, ukoliko neki organ vlasti odgovori tražiocu da ne raspolaže nekom informacijom, a postoje indicije da raspolaže, izvršimo nadzor i da proverimo da li je to tako – zaključuje.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, u koordinaciji s poverenikom, počelo je da radi na nacrtu izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a ministarka Marija Obradović je najavila ambiciozan plan da se ove izmene i dopune donesu već u prvom kvartalu 2021. godine.