ObiÄ�aj je da se ovaj dan obeleži tradicionalnim plivanjem za ÄŒasni krst, meÄ‘utim zbog korona virusa plivanje će ove godine u nekim mestima izostati.

Na današnji dan se proslavlja uspomena na Hristovo krštenje na reci Jordan i javljanje Boga u obliku goluba i glasa: "Ovo je Sin moj i Njega poslušajte".

Na Bogojavljenje, 19. januara, završavaju se nekršteni dani.

TakoÄ‘e, danas se u svim crkvama i hramovima osvećuje se voda. To je sveÄ�ani obred kojem, skoro redovno, prisustvuje mnoštvo naroda, koji osvećenu vodu nose svojim domovima, jer se ta Sveta Vodica - Bogojavljenska, Ä�uva u svakom domu preko cele godine kao velika svetinja, a koristi se samo u velikoj nevolji (bolesti, uznemiravanje od strane zlih duhova).

U nekim našim krajevima obiÄ�aj je da sveštenik sam raznosi Bogojavljensku vodicu po domovima vernika.

Veruje se da se, u gluvo doba, uoÄ�i Bogojavljenja, na tren otvara nebo, da se krste (ukrštaju) vetrovi što duvaju zimi s onima što duvaju leti i da sva voda postaje sveta.

Bogojavljenje se obeležava 19. januara i to je nepokretni praznik, ne menja se iz godine u godinu. Prema hrišÄ‡anskoj tradiciji, Hristos je, kada je napunio 30 godina, došao na reku Jordan kako bi ga krstio Sveti Jovan.

Osećajući da je pred njim Mesija, Sveti Jovan doÄ�eka Isusa reÄ�ima: “Ti treba mene da krstiš, a ti dolaziš meni da ja tebe krstim”. Isus mu na to odgovori: "Ostavi sad to, jer nam treba ispuniti svaku pravdu".

Posle tih reÄ�i Sin Božji uÄ‘e u Jordan. Tada se nad njim otvori nebo i Duh Sveti siÄ‘e na Isusa u vidu goluba. Istovremeno se sa neba Ä�uo glas Boga Oca koji je rekao: “Ovo je Sin moj ljubljeni. On je po mojoj volji”.

Iako se, pri Isusovom krštenju, Bog javio u tri liÄ�nosti – Bog Otac je govorio sa neba, Bog Sin se krstio u Jordanu, a Bog Duh Sveti je, u vidu goluba, sišao sa neba nad Hristovu glavu.

Taj trenutak predstavlja objavljivanje Bogo�oveka i uvođenje Hrista u mesijansku misiju. Događaj objavljivanja Bogo�oveka, navodi se u svetim knjigama, slavi se kao Bogojavljanje.

TakoÄ‘e, Crkva je ustanovila Svetu tajnu krštenja za svako ljudsko biće. Krštenjem se postaje Ä�lan Hristove crkve i duša se Ä�isti od svakog greha. Na Krstovdan (uoÄ�i Bogojavljenja), kao i na sam praznik, posle liturgije, vrši se veliko osvećenje vode u hramu ili u porti hrama.

Ta voda se uzima i nosi kući. ÄŒuva se kao Ä�udotvorna sveta dragocenost. Nikada se ne kvari. Njom se kropi kuća radi osvećenja i zaštite od demona i ostalih neÄ�istih sila. Pije se tokom cele godine radi isceljenja i zaštite od svih bolesti, oÄ�išÄ‡enja od zlih strasti i radi oproštaja grehova, oÄ�išÄ‡enja duše i tela.

Bogojavljensku vodicu nekada su pile trudnice da bi se “otvorile kao nebo na Bogojavljenje” pa da se lako porode. Ta se voda sipa i u bunar da se proÄ�isti ako u njega padne kakva životinja. U stara vremena osvećena vodica davala se bolesnicima koji nisu mogli da odu u crkvu na priÄ�est.

Vernici se, na Bogojavljenje, pozdravljaju re�ima "Hristos se javi" a otpozdravljaju sa "Vaistinu se javi".

Od pre desetak godina kod Srba je obnovljen stari obi�aj da se u reku baci krst, a mladići se takmi�e da do njega stignu i prvi ga uhvate. Kao i kod drugih praznika, i za Bogojavljenje postoje razni obi�aji.

Postojalo je verovanje da će mlade devojke na bogojavljensku noć (18. na 19. Januar) na nebu ugledati lik onoga za koga će se udati.

U nekim krajevima devojke su koristile ogledalo da bi ugledale lik suÄ‘enog. Pored ogledala stavljale su se sveće, a moralo se voditi raÄ�una da se ogledalo sluÄ�ajno ne pregreje i ne pukne. Umesto da mlada devojka ugleda lik onoga za koga će se udati, mogla bi postati žrtva još jednog narodnog verovanja – sedam godina nesreće u ljubavi.