Iako budžet za 2022. godinu još nije skrojen, okviri i projekcije za neke segmente u Ministarstvu finansija stavljeni su na papir, ukljuÄ�ujući i one koji se odnose na povećanje zarada u javnom sektoru, ali još uvek nije precizirano da li će one biti veće od 4,5 posto, koliko je definisano u fiskalnoj strategiji.

Nacrt ovog dokumenta trebalo bi da bude završen do sredine oktobra, kada će se orjentaciono znati i procenat uvećanja zarada za blizu 500.000 zaposlenih u javnom sektoru, ali ako je suditi po onom što trenutne analize pokazuju, mesta ima i za veći rast od ovog koji je projektovan. Te analize su bazirane pre svega na dobrim parametrima u drugom tromeseÄ�ju ove godine, kada je zabeležen privredni rast od neoÄ�ekivanih 13,4 odsto.

Tako visok procenat uticao je da ukupni rezultati za prvu polovinu godine budu na nivou od 7,5 posto, a ukoliko se i u trećem tromese�ju nastavi ovakav trend, onda je gotovo izvesno da će se odstupiti od projekcije od 4,5 odsto iz Fiskalne strategije. To prakti�no zna�i da je realno da u javnom sektoru se plate povećaju na nivou rasta BDP, koji bi ove godine mogao da bude oko 6,5 pa �ak i 7 procenata.

Tako bar tvrdi izvor iz Nemanjine 11, uz ogradu, da će sve biti mnogo jasnije i konkretnije sredinom septembra.

- Tada će biti neki preliminarni rezultati privrednog rasta u trećem tromeseÄ�ju i na osnovu njih biće jasnije koliko je moguće da zarade porastu u javnom sektoru. Ono što je za sada naÄ�elna orjentacija, jeste da povećanje plata neće ići linerano za sve sektore, već će biti difirencirano, odnosno pojedini segmenti, poput zdravstva ali i bezbednosnih struktura, će više dobiti od ostalih. To je uostalom bila praksa i prošle i ove godine. Dakle, još je neizvesno ko će koliko para dobiti više ali ako bi se u ovom trenutku kreirao budžet, gotovo je sigurno da bi bilo mesta za uvećanje zarada od 6 do 6,5 posto - navodi sagovornik.

S druge strane, Fiskalni savet u mišljenju na nacrt fiskalne strategije za 2022. godinu sa projekcijama za 2023. i 2024. godinu navodi da to uvećanje ne bi trebalo da bude veće od 4,5 posto.

- Strategijom je planirano da plate zaposlenih u opštoj državi u naredne tri godine rastu oko 4,5 odsto godišnje u proseku. Takvo, kontrolisano povećanje zarada u javnom sektoru bilo bi osetno manje od njihovog uobiÄ�ajenog rasta u prethodnim godinama, manje od oÄ�ekivanog rasta BDP-a, kao i od planiranog rasta penzija. To bi onda, po planu iz Strategije, vodilo ka primetnom smanjenju budžetskih rashoda za plate zaposlenih u odnosu na BDP – s 10,4 odsto BDP-a iz 2021. na 9,7 odsto BDP-a u 2024. godini - kažu u Fiskalnom savetu.

Dodaju i da predviÄ‘eno umereno povećanje zarada u javnom sektoru ekonomski jeste opravdano – i s te strane Strategiji se nema šta zameriti.

- Problem je, meÄ‘utim, to što su se sliÄ�ni planovi ponavljali u svakoj Strategiji u prethodnih pet godina i nijednom se nisu ostvaril i- kažu u Fiskalnom savetu.

Ako je suditi po našim saznanjima, neizvesno je da li će se ostvariti i u narednoj godini ali ono što je izvesno, bar po najavama zvaniÄ�nika, privredni oporavak od posledica korona virusom, ide u dobrom pravcu i realno je oÄ�ekivati da BDP na kraju godine bude 6,5 ili Ä�ak i 7 posto.

Te procene ulivaju nadu da ima osnova za veće uvećanje zarada od definisanih 4,5 posto. Ipak, struÄ�njaci upozoravaju da se mora dobro izvagati kome i koliko para dati jer u protivnom mogla bi se narušiti konstrukcija fiskalne strategije definisana za naredne godine.

- Fiskalnom strategijom prognoziran je rast BDP-a od 6 odsto u 2021, a zatim usporavanje privrednog rasta na 4 odsto u periodu od 2022. do 2024. godine. Planirano je da će inflacija u srednjem roku biti relativno stabilna na nivou od oko 2,8 odsto godišnje, a tekući deficit platnog bilansa prognozira se na oko 5 odsto BDP-a uz tendenciju postepenog smanjivanja. U vremenu povećane neizvesnosti koje je sa sobom donela zdravstvena kriza, promene makroekonomskih agregata znaju da budu nagle i teško predvidive (na primer poslednje ubrzanje globalne inflacije) pa je pravljenje makroekonomskih projekcija otežano - upozorava Fiskalni savet.

Drugim reÄ�ima Fiskalni savet se zalaže da se ne odstupa od definisanog povećanja zarada, koje su poslednjih godina kontinuirano rasle u javnom sektoru. Ove godine to je bilo na nivou od pet posto, prošle Ä�ak 10, s tim što su zdravstveni radnici u aprilu prošle godine imali vanredno uvećanje od 10 posto.

Sli�an trend je bio i u 2019. godini kada su zarade u javnom sektoru rasle u rasponu od osam do 15 posto, koliko su dobile medicinske sestre i tehni�ari.