Vreme je pokazalo da je organska proizvodnja budućnost u Srbiji...

U Srbiji lavanda nije autohtona biljka, a prvi ju je u P�injskom okrugu, kao i mnoge druge biljke, po�eo da gaji Goran Tasić iz Korbevca kod Vranja, i to na organski na�in.

Lavanda se gaji zbog njene dekorativnosti i lekovitosti. Od svežeg cveta prave se etarska ulja, a osušeni cvet se može koristiti kao Ä�aj kod poremećaja raspoloženja, zamora, nesanice, lošeg varenja, odnosno, nadimanje i grÄ�eva.

TakoÄ‘e, osušen cvet i granÄ�ice se u kupkama i protiv moljaca. Na ovom oglednom polju, lavanda se uzgaja na na organski naÄ�in. Tasić kaže da je reÄ� o francuskoj sorti "Vero", koja je zasaÄ‘ena pre tri godine.

- Prošao sam trogodišnji pripremni period pre nego što sam poÄ�eo da se bavim organskom proizvodnjom - rekao je Tasić. Za sada još uvek nemam tržište, već lavandu sirovu ili sušenu poklanjam prijateljima.

- Ona je drvenasta i višegodišnja biljka, Ä�ije stablo opstaje i po 30 godina, tako da se nadam da će se u budućnosti isplatiti njena proizvodnja - dodaje Tasić.

Vreme je pokazalo da je organska proizvodnja budućnost u Srbiji, pa je otuda veliki broj fungicida, pesticida i herbicida povuÄ�en sa tržišta i sve više se primenjuje biloška zaštita, ukazuje Nada Lazović Ä�oković, savetotadac za ratarstvo.

- Podizanjem ovog zasada hteli smo da ovdašnjim poljoprivrednim proizvoÄ‘aÄ�ima pokažemo da se organska proizvodnja ne primenjuje samo u ratarstvu - rekao je Tasić.

Na gazdinstvu Gorana Tasića prethodne godine smo imali ogledno organsko polje sa heljdom koja je takođe dalo odli�ne prinose.

- Cilj nam je da našim poljoprivrednicima ukažemo na prednosti koje daje organska proizvodnja - rekao je Tasić.

Tasić je oko 2.200 sadnica lavande, zasadio na oko 20 ari zemlje, na 400 metara nadmorske visine.

InaÄ�e, sušena lavanda, prodaje se u apotekama po ceni od 300 dinara za 100 grama.