Uprkos tome što stalno slušamo kako vodoinstalateri zaraÄ‘uju više za sedam dana nego fakultetski obrazovani ljudi meseÄ�no i kako je svaki zanat zlata vredan, statistika pokazuje da se oko tri odsto dece više upisuje u gimnazije nego pre deset godina.

Trogodišnje škole upisuje oko 15 odsto, gimnaziju skoro 30, a Ä�etvorogodišnje srednje skoro 60 odsto dece.

Zajednica mašinskih škola Republike Srbije pokrenula je akciju sa Auto-servisima Srbije kako bi promovisali zanate – obilaze škole i objašnjavaju deci koje su dobrobiti zanata. Siniša Kojić, predsednik Zajednice mašinskih škola Srbije, navodi za RTS da nam nedostaju zanatlije, a da su meÄ‘u najtraženijima bravari-zavarivaÄ�i, mehaniÄ�ari motornih vozila, industrijski mehaniÄ�ari, operateri mašinske obrade.

"Dakle, jednostavno ti kadrovi su jako traženi, oni dobijaju posao sa svojih 17, 18 godina", isti�e Kojić.

Tokom kampanje i obilaska škola dobijaju pitanja od roditelja i dece. Roditelje najÄ�ešÄ‡e zanima sigurnost dece u školama i tokom prakse.

"Obuka tih zanata vrši se na mašinama koje potencijalno jesu opasne, ali kažem, uz dobru organizaciju kako u školskim radionicama tako i u kompanijama, svi rizici su svedeni na minimum", istiÄ�e Kojić.

UÄ�enici nemaju dovoljno informacija o tome kakva sve zanimanja i škole postoje i šta bi trebali da upišu.

"Deo kampanja treba da bude usmeren ka tome da objasni da nije zanatstvo samo fabrika, rad, pogotovo fabrike kakve mi znamo da su bile u o�ima njihovih roditelja ili baka i deka. Mi im pokazujemo kako sada izgledaju moderne fabrike, servisi. Tu su uslovi rada daleko, daleko bolji", isti�e Kojić.

Ukazuje da školovanje za zanatliju ne znaÄ�i kraj obrazovanja.

"Zanati možda trenutno pružaju uže struÄ�no znanje, jer za tri godine ne možete baš da savladate sve ono što može za Ä�etiri u gimnazijama i u struÄ�nim školama, ali naravno ne mora tu da bude kraj obrazovanja. UÄ�enik može i nakon trogodišnjeg obrazovanja da nastavi dalje sa školovanjem i postane i akademski graÄ‘anin. Ali zanatlije su nam neophodne", istiÄ�e Kojić.

Jovanović: Nije taÄ�no da samo loši Ä‘aci žele da budu auto-mehaniÄ�ari

Zaštitno lice kampanje je Nikola Jovanović iz Obrenovca, javnosti poznatiji kao "mali serviser". Ima 14 godina, a majstoriše od najranijeg detinjstva. U školama će stajati plakati sa njegovim likom. Vršnjacima i onima koji su još mlaÄ‘i od njega poruÄ�uje da treba da upisuju tehniÄ�ke i mašinske škole.

"OdluÄ�io sam da upišem elektrotehniÄ�ku školu, smer za raÄ�unare, jer će dosta novih vozila, a neka već sada imaju raÄ�unare u automobilima. Trebaće u servisu Ä�ovek koji će raditi na dijagnostici", ukazuje Jovanović.

Ukazuje da mehaniÄ�arski posao nije prljav i da nije taÄ�no da samo loši Ä‘aci žele da budu auto-mehaniÄ�ari.

"Ja sam odli�an đak, ali neću sebe da dajem za primer, ali mogu da dam mog glavnog majstora Nikolu koji je bio odli�an đak, ali je postao auto-mehani�ar iz ljubavi" kaže Jovanović.

Živković: Problem sa majstorima, problem tržišta

Radovan Živković iz Ministarstva prosvete navodi da se naš sistem srednjeg obrazovanja prilagoÄ‘ava svetskim tendencijama gde, kako kaže, pokušavamo da predvidimo budućnost.

"A budućnost nam kaže da je potrebno jako opšte obrazovanje i da je jedna od kljuÄ�nih kompentencija koju Ä�ovek treba da stekne – sposobnost da uÄ�i, tako da se u tom kontekstu procenat uÄ�enika koji upisuje gimnaziju poslednjih godina povećava, ali treba imati na umu i da je naše struÄ�no obrazovanje u velikoj meri i opšteobrazovno – imamo jak korpus opšteg obrazovanja u okviru struÄ�nog i mnogi naši uÄ�enici iz struÄ�nih škola nastavljaju da studiraju i to uspešno", navodi Živković.

Na pitanje da li je to razlog što nemamo dovoljno majstora, odgovara negativno i istiÄ�e da je problem sa majstorima, zapravo, problem tržišta.

"Ponuda i potražnja su dovele do toga da ih nema, ali da su zato jako dobro plaćeni. Drugo, granice su otvorene, mnoga od tih zanimanja se ne odvijaju u lokalnom okruženju kao što je bilo nekada – vozaÄ�i su danas globalni vozaÄ�i ne u okviru Srbije već u okviru cele Evrope. Mnoga druga zanimanja takoÄ‘e", objašnjava Živković.

Ukazuje da država i sistem treba da informišu mlade o tome šta je obrazovanje, šta nudi, kakve perspektive uopšte na tržištu rada će se otvarati u budućnosti, a da svako donosi odluku za sebe.