Bacanje hrane, slobodno se može reći znači rasipanje jer se tada baci i sve ono što je potrebno da se hrana proizvede i dopremi na tržište - novac, voda, rad, energija, zemljište, transport, ambalaža...

Procenjuje se da četvoročlana porodica u Srbiji godišnje baci količine hrane vredne više od 40.000 dinara. To je, svakako, ogroman novac, pa se valja upitati šta treba učiniti da se građani racionalnije odnose pre svega prema svojim novčanicima, a potom i prema svima koji učestvuju u lancu proizvodnje i plasmana hrane. Takođe, valja se upitati i da li građani Srbije zaista imaju toliko novca za bacanje. Posebno sada, kada se najavljuju poskupljenja praktično svih životnih namirnica, piše novosadski Dnevnik.

Prema podacima Programa za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija, u Srbiji se godišnje baca 83 kilograma hrane po stanovniku, što je devet kilograma više od svetskog proseka.

- Veliki generatori organskog otpada su i ugostitelji - istakla je nacionalna koordinatorka GIZ ORF MMS Zorica Bilić. - Procenjuje se da hoteli i restorani u Srbiji godišnje proizvedu 40.000 tona otpada, a od toga čak 99 odsto završava na deponiji, emitujući štetne gasove koliko šest do sedam hiljada motornih vozila. Međutim, svega 13 odsto njih predaje otpad ovlašÄ‡enim operaterima uglavnom zbog nedostatka svesti o važnosti pravilnog odlaganja i neisplativosti same procedure.

Prema njenim rečima, pored harmonizacije domaćih s evropskim propisima, ključna preporuka projekta je uvođenje obaveze razdvajanja otpada za sve one koji dnevno prave ili služe više od 50 obroka.

Iako su generacije kod nas vaspitavane da se hrana ne baca, Srbija je po količini organskog otpada, koji nastaje u domaćinstvima, iznad svetskog proseka. Ššada se tome dodaju ostaci iz restorana, studentskih menzi, bolnica i sličnih ustanova, u pitanju je ogromna količina otpada koja na deponiji predstavlja ekološki problem, a mogla bi da postane vredan resurs.

U cilju daljeg podizanja svesti među građanima, NALED je zajedno s kompanijom “Esotron” i uz podršku Nemačke razvojne saradnje koju sprovodi GIZ organizovao radionicu u pivari Ššabinet na Ššosmaju, na kojoj su predstavljene prednosti odvojenog sakupljanja ostataka hrane i rezultati izazova.

Po rečima regionalnog menayera kompanije “Esotron” Bojana Gligića, samo se u Beogradu dnevno deponuje oko 1.700 tona otpada, a većina je organski otpad iz kojeg se ispušta metan, koji dovodi do učestalih požara. On je istakao da se pravilnim upravljanjem otpadom taj problem može eliminisati i otpad iskoristiti za dobijanje zelene energije.