Naš legendarni glumac Dragomir Bojanić Gidra, najpoznatiji je javnosti po ulozi u "Žikinoj dinastiji", ali on je tu slavu stekao mnogo ranije, kada je tokom 1960-ih, pod pseudonimom Entoni Gidra (Anthony Ghidra), glumio u desetak italijanskih vesterna i akcionih filmova.

ZapoÄ�eo je filmsku karijeru 1955. godine epizodnim ulogama u filmovima “Ešalon doktora M” Ž. Mitrovića i “Šolaja” V. Nanovića, a jedno vreme glumio je i u pozorištu (Ä�lan JDP-a bio je 1964. do 1966.), ali je ostao pre svega filmski i televizijski glumac.

Glavne i veće sporedne uloge u Ä�etrdesetak domaćih filmova donele su mu veliku popularnost, ali i nagrade (dobitnik je Zlatne arene u Puli za ulogu u "Svadbi", R. Šaranovića).

Teško detinjstvo

Legenda domaćeg glumišta imao je veoma teško detinjstvo, a razlog rome je bio što je tokom Drugog svetskog rata ostao siroÄ�e.

Njegova majka Novka umrla je od tuberkuloze u detinjstvu, ali to nije bio kraj tragedije za porodicu Bojanić. Kada je Gidra imao nepunih deset godina njegovog oca Jovana - Jocu, oficira srpske vojske streljali su 1943. godine tokom Drugog svetskog rata.

- Gidra se sećao noći u kojoj su mu odveli oca. Retko je priÄ�ao o tome, ali to je bila kljuÄ�na epizoda koja će potpuno promeniti život i posle koje će ostati siroÄ�e. Majka mu je umrla od tuberkuloze, a otac je uhapšen posle Drugog svetskog rata.

Gidra je nosio sendviÄ�e stražaru da bi ih ovaj odneo njegovom ocu. Kada se trećeg dana stražar pojavio u dedinom šinjelu, Gidra je shvatio da su mu ubili oca. I on je tada ostao na ulici. Neki deda je pokupio njega i još nekoliko deÄ�aka sa ulice i odveo ih da rade u fabrici konzervi - rekla je za "Nedeljnik" Gidrina ćerka Jelena Bojanić, opisujući detinjstvo svog oca.

Po profesiji sam zanatlija

ÄŒuveni glumac završio je u rodnom gradu srednju školu za preradu mesa, voća i povrća ili "konzervatorijum", kako je ovu obrazovnu ustanovu u šali nazivao.

- Po profesiji sam zanatlija. Imam kvalifikaciju steÄ�enu u STŠ Kragujevac, hemijsko-tehnološki odsek. Glumom sam poÄ�eo da se bavim po potrebi službe, u kragujevaÄ�koj fabrici konzervi Crvena zvezda.

Zatim sam preko amaterskog pozorišta Sveta Mladenović došao u KragujevaÄ�ko narodno pozorište, Ä�iji sam Ä�lan dugo bio - govorio je glumac u jednom intervjuu s poÄ�etka sedamdesetih godina prošlog veka.

Tri godine nakon što je ušao u KragujevaÄ�ko pozorište, kolege su skupile novac, kupile mu odelo i kartu za Beograd da ode da polaže prijemni na Akademiji.

"Imaš li ti gde da spavaš u Beogradu?"

Kada se završio prijemni, upitao ga je Ä�uveni Raša Plaović: "Imaš li ti gde da spavaš u Beogradu?". Gidra mu je odgovorio da ima, a zapravo nije imao nikakav smeštaj osim onog na železniÄ�koj stanici.

To je znao i Plaović koji je već rekao �ista�icama na Akademiji da raspreme jednu sobu s metlama i kantama.

Žikina dinastija

Najveću popularnost, ovaj glumac stekao je ulogom Žike Pavlovića, koju je maestralno igrao od 1978. do 1992. godine u serijalu "Žikina dinastija". Uz njegove anegdote i doskoÄ�ice uživale su generacije, a serijal nije moguće nastaviti bez njega.

- Snimio bih do danas 20 Žikinih dinastija. Međutim, Gidru ne može niko da zameni - rekao je jednom prilikom Zoran Čalić, autor Žikine dinastije.

Velika ljubav

https://www.instagram.com/p/CS37uBTM_Wu/?utm_source=ig_embed&ig_rid=4a193446-8156-4129-95ee-9b538b41d36e

Na studijima glume, na svojoj klasi upoznao je dve godine stariju koleginicu Ljiljanu Kontić, a ljubav je planula brzo. VenÄ�ali su se 1966. godine, a Ä�etiri godine kasnije dobili su i ćerku Jelenu, a i dalje se prepriÄ�ava anegdota da je Gidra kada se ona rodila Beograd je bio na nogama. Ljiljana i Gidra Ä�esto su imali nesuglasice, ali su se na kraju uvek vraćali jedno drugom.

Gidra je svoju ženu jako voleo, ali bilo je problema. Zajedno su proverli trideset godina, od toga - dva razvoda i tri zaveta na veÄ�nu ljubav.

- Nisam verovao da mogu biti tako upecan. Kada sam bio mladić, nisam mogao ni da pretpostavim da ću jednog dana biti toliko vezan za porodicu - govorio je umetnik.

Bolest ga je sasekla

Gidra je na Vojno Medicinskoj Akademiji proveo poslednjih mesec dana života, boreći se sa rakom jetre. Njegova ćerka je devedesetih otišla u Ameriku. Pre toga je bila u Londonu. Bojanić se iz inostranstva vratio zbog nostalgije, a ona zbog njegove bolesti.

- U jednom povratku u Srbiju, 1993, otišla sam direktno kod njega u bolnicu. Sletela sam u Budimpeštu. Grozno vreme. Iz Budimpešte sam direktno otišla na VMA. Onkologija, Ä�etvrti sprat. U Ä�etiri ujutru je sve mraÄ�no, a na kraju hodnika na Ä�etvrtom spratu svetlo. Mi se približavamo. Ceo VMA je bio pun vojske pod oružjem. Nije izgledao kao bolnica, već kao objekat pod opsadom.

Imala sam utisak da sam se vratila u neku drugu državu. Moja generacija nije bila svesna. Popnemo se i vidim kroz mrak gužvu. A oni dovoze helikopterom ranjenike, sve deca od 18 do 19 godina, operišu ih, mnogi su bez nogu - rekla je Jelena u intervjuu za Nin.

Do kraja je bio vedar i veseo

Proveo je poslednje dane priÄ�ajući viceve ranjenicima sa fronta, dok su mu medicinske sestre švercovale cigarete.

- Medicinske sestre dovoze te mlade ranjenike u kolicima do tatine bolniÄ�ke sobe i Gidra im priÄ�a viceve u Ä�etiri ujutru. Znali smo da mu je kraj, sestre mu švercuju cigarete. A u njegovoj sobi dežurni lekari i ranjenici se smeju njegovim fazonima. Oni sede od 11 do Ä�etiri ujutru kod njega, a on ima Ä�itav monolog, pa za svakog od njih štos. Tako je mesec dana umirao i svako veÄ�e u tih mesec dana zabavljao ranjenike - otkrila je Jelena.

Aleja

Dragomir Bojanić Gidra preminuo je 11. novemmbra 1993. u 60. godini, a sahranjen je u Aleji velikana na Novom groblju. Dvanaest godina kasnije njegova supruga je sahranjena pored njega.