NajznaÄ�ajniji pesnik Toplice Radojko Jovanović (1899–1943), kako je bilo pravo ime Radeta Drainca, daleko prevazilazi granice Toplice, već spada u neobiÄ�ne pojave jugoslovenske i srpske kulture.

Drainac je u svoje vreme bio poznat više kao boem, pa je neophodno odgovoriti kako je jedan boem mogao da publikuje toliko mnogo tekstova o vrlo razliÄ�itim problemima. On pripada generacijama koje su zbog izbijanja rata nastavile školovanje u Francuskoj. Imao je široke vidike. Iako je pripadao leviÄ�arskim krugovima, nije bio miljenik one levice koja je bila povezana s Moskvom kao Radovan Zogović, Velibor Gligorić itd., s kojima je bio u neprekidnim sukobima, koji su poprimali i karakter uliÄ�nih skandala. Posle Drugog svetskog rata oni su se našli u vlasti i bitno su uticali na to da se o Draincu dugo i ne govori, sve negde do šezdesetih godina 20. veka.

PesniÄ�ka lucidnost vodila ga je veoma smelim potezima. Predložio je Srbima, Bugarima i Rumunima najužu saradnju, uprkos teškim iskustvima i zloÄ�inima Bugara, naroÄ�ito posle TopliÄ�kog ustanka 1917. godine. Te ideje imale su u navedenim zemljama i podršku, ali i brojne rezerve. Zasnovao je specifiÄ�nu književno-teorijsku koncepciju – hipnizam.

Protivnici Drainca dovodili su u pitanje sve kod Drainca, izražavajući sumnju kako je on mogao da bude dopisnik i ko je finansirao njegove aktivnosti. Zapažen je njegov intervju s austrijskim kancelarom Dolfusom, koga su ubrzo potom ubili austrijski nacisti, jer se našao na meti Hitlera i Musolinija kao i jugoslovenski kralj Aleksandar Prvi KaraÄ‘orÄ‘ević.

Ideje o važnosti saradnje balkanskih naroda zbližile su ga i s najvećom ondašnjom bugarskom pesnikinjom Elizavetom Bagrjanom, koja se i sama izložila napadima bugarske nacionalistiÄ�ke javnosti.

Kontakt s Bagrjanom krunisan je i dirljivom ljubavnom vezom, koje se ona docnije rado sećala. A i sam Drainac, prema nekim svedoÄ�enjima, zamolio je jednog prijatelja da, ako preživi rat, prenese Bagrjanoj da su njegove poslednje reÄ�i bile „Liza, Liza”...