U bioskopu Sinepleks u Nišu, 25. avgusta u 19 sati, premijerno će biti prikazan dokumentarni film "Logor smrti u Karašjoku" u okviru Filmskih susreta u Nišu
Ovaj film je istorijsko blago koje smo mi kao narod dobili zaslugom Srbina iz Norveške producenta Branka Dimovića Dimeskog (rodom sa Kosmeta), koji je i pokrenuo celokupnu priÄ�u oko ekranizacije filma sa prijateljskom norveškom produkcijom POX na Ä�elu sa rediteljem Kjetil Palmquistorom. A u celoj ovoj priÄ�i veliki doprinos dao je i norveški istoriÄ�ar Knut Flovik Torasen.

Srpski pisac i publicista Branko Dimović Dimeski napisao je tri knjige a po dolasku u Norvešku krenuo je da istražuje i stradanje Srpskog naroda za vreme Drugog svetskog rata u logorima u Norveškoj. Dimović-Dimeski se od rane mladosti ostvario u novinarstvu pa je kao saradnik sajta Srpska istorija intervjuisao veliki broj ljudi iz razliÄ�itih sfera javnog života.

Na njegovu inicijativu i posle intervjua za sajt Srpska istorija sa istoriÄ�arom Knut Flovik Thoresen i Kjetil Palmquist reditelj oni su pristali na saradnju sa Dimovićem Dimeskim našim srbinom sa Kosova i Metohije.

Treba istaći da je Dimović dao veliki doprinos u realizaciji važnih projekata po srpski narod u Norveškoj, kao što je izgradnja pravoslavne kapele i škola srpskog jezika u Norveškoj koju danas pohaÄ‘a više od 40 uÄ�enika.

Zanimljivo je da će gost na premijeri biti starina Milorad Ćebić (92. god), koji je u tim godinama izrazio želju da i on bude prisutan, danas živi u Beogradu. On u filmu priÄ�a njegovo svedoÄ�enje, koje je potresno. Njemu su ustaše zaklale sedamdesetdvoje Ćebića, njegove uže familije. Dok je sa majkom braćom i sestrama bežao od krvavih ustaških kama, gledao je reku Drinu natopljenu srpskom krvlju. Prešli su nekako Drinu kako bi se domogli Srbije. Da se radi o genocidu nad srpskim narodom govori Ä�injenica da se stradanje Ćebića, ali i mnogih drugih Srba nastavilo i van granica Srbije, Ä�injenica je da je naime petorica striÄ�eva Milorada Ćebića uhapšeno od strane nemaÄ�kog okupatora koji su zatim poslati u Norvešku na prisilan rad zapravo u unapred isplaniranu smrt, prenosi Ä�orÄ‘e Bojanić

Ovaj norveški film je pravo blago za našu istorijografiju. Ovaj film bi morao biti prikazivan i našim uÄ�enicima, da nikada ne zaborave kakva zlodela su Ä�injena srpskom narodu tokom Drugog svetskog rata. Ovim filmom otrgli smo istinu iz kandži zaborava, koja nije sluÄ�ajna. Kao da nije bilo hrabrosti da se pokrene ekranizacija istine.

A istina je da su tu stradali samo Srbi (94 posto), a najmlaÄ‘i Srbin imao je samo 12 godina (Petar Malbaša). A mi Srbi tamo u Karašjoku nemamo ni adekvatno obeležje, na tabli piše "U spomen jugoslovenskim internircima…". A ko su ti jugoslovenski internirci, da li to zna svetski turista? Da su to bili Srbi, koji se ne spominju na nijednom obeležju i spomeniku u Norveškoj? Tu je i naša tragedija, nisu nam tu krivi norvežani, već mi Srbi. Zašto je to tako, veliko je pitanje, zato i radimo na tome, da to ispravimo. Svi stradali su bili samo Srbi, srećom da imamo i popis stradalih Srba, gde se to i vidi. KonaÄ�no će Srbi saznati pravu istinu o svirepim zloÄ�inima nad Srbima u Norveškoj, zato i pozivam publiku da doÄ‘e u što većem broju i pogleda ovaj vrlo znaÄ�ajan film za naš narod. Zato moramo da prekinemo sa bilo kakvim podelama (društvenim, istorijskim) u ovim teškim vremenima, moramo da budemo samo Srbi i da gledamo naše srpske interese kao prioritet, da bi opstali kao narod, naglašava istoriÄ�ar Ä�orÄ‘e Bojanić.

Verujem da će publika u Nišu velikim ovacijama i aplauzom nagraditi ekipu POX produkcije: Branka Dimovića Dimeskog producent, Kjetila Palmquistora reditelj, Knuta Flovik Toresena istoriÄ�ar, Joerna Olsena ko-producent, Terja Holma direktor fotografije.

Film u Beogradu biće prikazan u bioskopu Balkan Sinema 27. avgusta u 19�.

Zanimljivo je da je muziku za film komponovao kompozitor Andrej Stojanovićem 9 godina koji je uradio sedam kompozicija za film. Jednu od svojih kompozicija posvetio je srpskoj deci koju su stradala u Norveškoj za vreme Drugog svetskog rata. Njih 120 poslato je u smrt dok je 32 izgubilo svoj život u najgorim mukama.

Veliki doprinos izradi filma dali su i akademik Radmila Tonković, Dragoslav Bokan, Aleksandar DinÄ�ić, istoriÄ�ar, Jasmina Stojiljković, glumica, dr Ljiljana Nikšić, ambasador Srbije, Zvezdan Milovanović, Milosav Simović, general, Ä�orÄ‘e Bojanić, istoriÄ�ar, i svi potomci stradalih i uÄ�esnici u filmu i glumci Niškog pozorišta.

Hvala svim medijima (B92, Kopernikus, Tv Prva, Novosti, Niške vesti, Gradski portal 018, Narodne novine, sajt Vidovdan, sajt Jadovno, sajt In4s, sajt Tamo daleko, Opštini Palilula-Niš… i naravno sajt Srpska istorija.