Obrenovac, 16.10.2021

ZAŠTO SRBI SLAVE SRPSKU NOVU GODINU ?


Izvor: Serbia.com/Lokalne novine | Obrenovac, 22.07.2021.
Dok ve─çina zemaljske kugle 31. decembar do─Źekuje kao po─Źetak Nove godine i kraj prazni─Źne euforije, u Srbiji ovaj datum ozna─Źava po─Źetak iste

Foto:www.srbijadanas.com


U srpskim doma─çinstvima širom zemlje i sveta tada po─Źinju pripreme za najsre─çniji hriš─çanski praznik Bo┼żi─ç, ali i za drugu, pravoslavnu ili Srpsku Novu godinu.

Ukoliko se sredinom januara na─Ĺete u Srbiji, nemojte se iznenaditi prazni─Źnom atmosferom i euforijom koja ovde i dalje vlada. Ukrašene jelke, oki─çene ulice, gu┼żva u prodavnicama i marketima, deo su priprema za proslovu još jedne Nove godine. Da, da, dobro ste ─Źuli. Praznici se u našoj dr┼żavi završavaju tek kada pro─Ĺe 14. januar. Zašto je to tako? Objašnjenja i razloga ima nekoliko.

Prvi i osnovni nas vra─ça u davnu 1582. godinu, kada je papa Grgur XIII objavio reformu do tada postoje─çeg Julijanskog kalendara.

Naime, zbog razlike izme─Ĺu Julijanske i prirodne godine koja je vremenom dostigla ─Źitavih deset dana, papa je odlu─Źio da razliku ukine i uvede Gregorijanski kalendar. Na taj na─Źin je umanjena razlika u odnosu na prirodnu, sun─Źevu godinu.

Do 20. veka Julijanski kalendar je u ve─çini zemalja zamenjen novijom verzijom gregorijanskog, ali su mnoge nacionalne pravoslavne crkve nastavile da ga koriste. Izme─Ĺu ostalih i Srpska pravoslavna crkva.

Tako su Srbi jedan od retkih naroda ─Źija crkva je kao slu┼żbeni nastavila da koristi stari kalendar, i u skladu sa tim Novu godinu proslavlja 14. januara. Tog datuma je, zapravo, po Julijanskom kalendaru 1. januar.

Tradicija obele┼żavanja Nove godine po Julijanskom kalendaru poštuje se i u Rusiji, Belosrusiji, Ukrajini, Jermeniji, Moldaviji, Gruziji, i balkanskim zemljama kao što su Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedonija. Ovaj obi─Źaj postoji i u pojedinim nema─Źkim kantonima, Švajcarskoj i Škotskoj.

Još jedan od razloga zbog kojeg Srbi nisu odstupili od proslavljanja Srpske Nove godine, mnogi su pronašli i u inatu. Naime, godine 1919. osnivanjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca prvi januar je ustanovljen kao prvi dan nove godine, a obele┼żavanje Srpske Nove godine se sve više smatralo neprikladnim. Tada je za vancrkvene svrhe osvojen novi gregorijanski kalendar.

Tako je bilo sve do 1923. godine, kada je Srpska Nova godina po─Źela da se slavi javno i prkosno, iako nije bila dr┼żavni praznik. Proslavu pravoslavne Nove godine prva je organizovala ─Źuvena beogradska kafana „Kasina“, a narednih godina su joj se pridru┼żivale i druge kafane, bioskopi, domovi vojske…

Dolazak komunizma prouzrokovao je ponovnu zabranu slavlja Srpske Nove godine. Kafane su morale da budu zatvorene do 22 ─Źasa, novogodišnji pokloni su se povla─Źili iz prodaje u vreme verskih praznika a na ulicama su bila zabranjena javna okupljanja. Pri─Źe iz tog vremena govore da su Srbi i tada, u strogoj tajnosti, nastavili da obele┼żavaju ovaj praznik.

Po─Źetkom devedesetih godina prošlog veka, slavlja za Srpsku Novu godinu po─Źinju da poprimaju današnju formu. Više se niko nije sakrivao, doma─çice su ponovo sa zadovoljstvom mesile kola─Źe, prase se okretalo na ra┼żnju, kafane su bile pune, a do─Źeci su se organizovali i na gradskim trgovima.

Jedna od najneobi─Źnijih i ujedno najmasovnijih uli─Źnih do─Źeka Srpske Nove godine, dogodila se 1997. godine kada su na hiljade ljudi na Trgu republike i ulicama Beograda u isto vreme slavili i protestvovali protiv tadašnjeg politi─Źkog re┼żima.

Danas Pravoslavnu, Staru ili Srpsku Novu godinu obele┼żevaju mnogobrojne porodice širom Srbije ali i srpske porodice koje se nalaze negde u svetu. Neki u toplini doma, drugi u kafanama, klubovima i restoranima, tre─çi ispred Hrama Svetog Save ili na nekom gradskom trgu. Bez obzira gde se nalaze i na koji na─Źin su odlu─Źili da ga obele┼że, Srbi nikada nisu odustali od proslave ovog pravoslavnog praznika.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ili─ç PR Agencija za izradu i odr┼żavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navo─Ĺenje izvora
Ostale uslove kori┼í─çenja portala pro─Źitajte OVDE