Srpska kultura i tradicija bogata je obiÄ�ajima koji traju vekovima unazad i koji imaju duboko znaÄ�enje. Verovatno ne postoji osoba koja ne praktikuje neki od obiÄ�aja, makar i nesvesno, zato što su oni duboko ukorenjeni.

Ipak postoje i oni koji su manje poznati i koji su se praktikovali samo u oređenim sredinama. Obi�aji su vezani za razli�ite delatnosti, relacija i odnosa. Među najbizarnijim obi�ajima su svakako seks i svadbeni obi�aji. Na mnogo njih nas je podsetila serija "Ne�ista krv".

Ovi obi�aji se posebno izdvajaju, i može se reći da su najbizarniji:

KOLEKTIVNI SEKS

Ovaj obiÄ�aj obavljao se u odreÄ‘enim prilikama, a potiÄ�e od starih Slovena. U Srbiji se praktikovao u patrijarhalnim seoskim skupinama pÄ�injskog kraj. U vreme svadbenog veselja, dok se u potpunosti nije oblikovao svadbeni ritual, u svadbenoj ekstazi nije se vodilo raÄ�una ko je s kim seksualno opštio.

STRNDŽANJE

Strndžanje predstavlja jedan od najbizarnijih obiÄ�aja a najprostije reÄ�eno predstavlja milovanje, ljubljenje, maženje izmeÄ‘u mladića i devojaka koji nisu u vezi. Strndžanje je nastalo još u vreme Turaka a kod nas se najviše upražnjavalo u Negotinskoj krajini. Tada bi se obiÄ�no stanovnici nekog vlaškog sela našla u pećini u kojoj je gorela vatra, pa bi se svi ljubili i dodirivali. Sve devojke bi isprobale sve muškarce i obrnuto, i svi bi nosili maske. Partneri su se menjali do iznemoglosti.

SNOHAÄŒENJE

Ovaj obi�aj podrazumeva seks između snaje i svekra. Poti�e iz vremena slovenskih zajednica, bio je rasprostranjen na podru�ju Pomoravlja i u Vranju, gde se prenosio s kolena na koleno. Nastao je, reklo bi se, iz nužde, kada su se maloletni de�aci ženili odraslom devojkom pa je u tom slu�aju otac, odnosno svekar, obavljao bra�nu dužnost. Snoha�enje je postojalo do punoletnosti sina, a �esto su se rađala deca kao rezultat ovog bizarnog obi�aja.

SORORAT

U pitanju je brak udovca sa svastikom. Ovaj obiÄ�aj se uglavnom praktikovao ukoliko žena ili muškarac nisu imali potomke sa preminulim partnerom. Ustanovljeno je da je sororat postojao sve do polovine XX veka u IstoÄ�noj Srbiji. Muž koji ostane udovac mogao je da oženi sestru svoje žene, pod uslovom da ona već nije udata. Kao razlog ovog braka navodi se da o deci koja su ostala bez majke najbolje može da brine majÄ�ina sestra.

LEVIRAT

Predstavlja braÄ�nu zajednicu koju sklapa žena sa bratom svog preminulog supruga. I ovaj obiÄ�aj, kao u sluÄ�aju sororata, praktikovao se ukoliko žena ili muškarac nisu imali potomke sa preminulim partnerom. Kod nekih narod, levirat je bio institucija braÄ�nog prava, po kojoj se brat mora oženiti udovicom umrloga, ukoliko on nije imao dece, kako bi se nastavila loza.

MNOGOŽENSTVO

Iako se ovaj oblik braÄ�ne zajednice dešavao retko, ipak je zabeleženo nekoliko sluÄ�ajeva. Ovaj obiÄ�aj je podrazumevao da muškarac ima pravo da se oženi sa više žena. U Vojvodini su ovi sluÄ�ajevi zabeleženi još u prvoj polovini 18. veka. Ovaj obiÄ�aj je bio protiv zakona, pa se svako ko je otkriven, bio kažnjavan. MeÄ‘utim, bogatim ljudima se gledalo kroz prste kada je u pitanju ovaj obiÄ�aj.