Obrenovac, 26.10.2021

VE─îNA KU─ćA KNEZA STEFANA NEMANJI─ćA


Izvor: P.M./Alo.rs/Lokalne novine | Obrenovac, 27.04.2021.
Mora─Źa svedok bogatstva srpske srednjovekovne kulture

Foto:Vikipedia


Manastir Mora─Źa je jedan od najmonumentalnijih srpskih srednjovekovnih spomenika Crne Gore. Podignut je na desnoj obali Mora─Źe, u proširenom delu kanjona, na prirodnoj zaravni slikovitog pejza┼ża, u Opštini Kolašin. Ispod Manastira Mora─Źa je vodopad Svetigora koji stvara obli┼żnji potok koji se sliva u reku Mora─Źu.

Knez Stefan Nemanji─ç, koji je nosio i staru dukljansku kraljevsku titulu, podigao je Manastir Mora─Źu 1252. godine, za vreme kralja Uroša Prvog. Manastir je podignut na desnoj obali reke Mora─Źe, u proširenom delu kanjona ove reke, nazvanom Donja Mora─Źa, na jednoj terasi koja nadvisuje re─Źno korito za oko 40 metara. U neposrednoj blizini manastira izvire jako vrelo, ─Źija voda još uvek slu┼żi za pi─çe. Tu, do samog manastira, nalazi se i obronak zvani Svetigora, sa koga voda pada sa visine od 40 metara i smatra se najlepšim vodopadom u Crnoj Gori. Porta manastira opasana je visokim zidom sa dve kapije. Saborna crkva je velika jednobrodna gra─Ĺevina gra─Ĺena u stilu raških crkava, sa polukru┼żnom apsidom, bo─Źnim pevnicama i kupolom i, za razliku od crkava gra─Ĺenih u primorskom stilu, zidovi su joj omalterisani. Uz naos je sagra─Ĺena prostrana priprata. Glavni portal je ura─Ĺen u romani─Źkom stilu.

U Mora─Źi se nalazi i jedna od najlepših i najzna─Źajnijih ikonopisanih celina kod nas, iz 17. veka. Na njenom stvaranju radili su istaknuti doma─çi majstori toga vremena sa hilandarskim zografom, Georgijem Mitrofanovi─çem, na ─Źelu. Ikonostas i ikone van njega, datirane i potpisane, svedo─Źe o postojanju slikarske radionice u Mora─Źi, koja je intenzivno radila u 17. veku. Ono što impresionira kod mora─Źkog ikonopisa je solidna slikarska tehnika, izvanredna zanatska obrada duboreza i njegova pozlata. Mora─Źki ikonostas ra─Ĺen je dugo, od 1596. do 1617. godine, i to u teškim prilikama neuspelog ustanka protiv Turaka. Samo veliki krst nad ikonostasom ra─Ĺen je i slikan 11 godina.

 Pored arhitekture, posebnu znamenitost Manastira Mora─Źa predstavlja njegov ┼żivopis. Od prvobitnog slikarstva iz 13. veka sa─Źuvan je samo manji deo u ─Ĺakonikonu, gde se monumentalnoš─çu i snagom izraza izdvaja 11 kompozicija iz ┼żivota proroka Ilije. Snaga i monumentalnost tog slikarstva nadmašuje sve što je kod nas u 13. veku, pre Sopo─çana, naslikano u fresko-slikarstvu. Ostali deo ┼żivopisa stradao je u prvoj polovini 16. veka kada su manastir opustošili Turci i odneli olovni krov.

Prema zabele┼żenom predanju, manastir je spaljen 1505. i bio pust sve do 1565. ili 1570. godine kada je obnovljen, pod patronatom igumana Tome i Vuki─ça Vu─Źeti─ça. Ukrašavanje se nastavlja do kraja 16. veka i tokom 17. veka. Mora─Źa je imala zna─Źajnu ulogu upravo u 17. veku, pogotovo kada je patrijarh Jovan 1608. godine ovde organizovao sabor narodnih prvaka, a u ovom manastiru je 1648. godine izabran patrijarh Gavrilo Raji─ç za naslednika patrijarha Pajsija Prvog. Poslednji turski napad na manastir se desio 11. juna 1877. godine, kada je iguman Mitrofan Ban li─Źno predvodio bataljon koji je odbranio manastir. Jedan od najdetaljnijih opisa manastira Mora─Źe dao je Jegor Petrovi─Ź Kovaljevski, ruski pisac, diplomata i po─Źasni ─Źlan akademije nauka u Petrogradu. U doba Njegoša je boravio u Crnoj Gori od 28. maja do 26. avgusta 1841. godine i opisao: „Manastir se pred nama pokazao iznenada i odjedanput, kada smo bili svega na nekoliko koraka od njega. Na stenovitoj obali Mora─Źe uzdizala se drevna crkva slovenske arhitekture, predmet zahvalnosti i divljenja nahija cele Crne Gore, ali i predmet u┼żasa neprijatelja krsta, mesto ─Źudesa i slave gospodnje, jedini ostatak grada srpskog kralja Stefana, koji je on izgradio, u kojemu je ┼żiveo i umro“.

Crkva je zidana sigom (tuhom) donesenom iz obli┼żnje Tušine, a portali (dovratnik, prag i nadvratnik) su od sivog doma─çeg mermera, koji je va─Ĺen nedaleko od manastira. U srednjem hramu nalazi se i veliki kameni sarkofag - grobnica, u kojoj je verovatno sahranjen ktitor Manastira, knez Stefan. Dvokrilna vrata („Krasna vrata“), na ulazu iz priprate u srednji hram, inkrustrirana slonovom kosti, predstavljaju visok domet umetni─Źke izrade.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ili─ç PR Agencija za izradu i odr┼żavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navo─Ĺenje izvora
Ostale uslove kori┼í─çenja portala pro─Źitajte OVDE