Obrenovac, 19.10.2021

NAJZDRAVIJI NA SVETU


Izvor: nova.rs/Matija Jovandi─ç/Lokalne novine | Obrenovac, 06.04.2021.
Knjige o istoriji ne moraju nu┼żno da budu ud┼żbenici sa hronolo┼íki pore─Ĺanim godinama, ratovima i imenima vladara

Foto:nova.rs/Promo


Ništa manje nau─Źno potkovano i relevantno istorija se mo┼że sagledati i kroz doga─Ĺaje i fenomene kakvi su klasi─Źnim istori─Źarima izmicali iz fokusa ili su ih jednostavno smatrali manje va┼żnim. 

Antropološkinja Kejtlin Hobs napravila je listu knjiga iz istorije koje ovu oblast posmatraju iz druga─Źijeg ugla i, uz objašnjenja zašto baš ovi naslovi, objavila ju je na portalu “Buk rajot”. Zanemaruju─çi preterivanje iz naslova teksta da je to “20 najboljih knjiga o svetskoj istoriji”, prenosimo ovde njen izbor jer njihovi autori pru┼żaju uvide razli─Źite od onih kakvi se obi─Źno mogu ─Źuti na ─Źasovima istorije.

Hronologija u istoriji: Kona─Źni vizuelni vodi─Ź kroz doga─Ĺaje

Svetska istorija ─Źesto se u─Źi “na par─Źe”, retko sa smeštanjem doga─Ĺaja u širu sliku. Tako se lakše predaju, pa i savladavaju lekcije, ali zanemaruje se celovitost razmišljanja o doga─Ĺajima. Na primer, Ana Frank i Martin Luter King ro─Ĺeni su iste godine, a pet godina su mla─Ĺi od nekadašnjeg ameri─Źkog predsednika D┼żimija Kartera, ali sve te tri li─Źnosti povezane su sa razli─Źitim istorijskim periodima, prime─çuje Kejtlin Hobs, navode─çi i primer da su Pokahontas i Šekspir bili savremenici. Tu je knjiga “Hronologija u istoriji” od koristi. U njoj se istorija predstavlja od godine u godinu i ni┼żu se zna─Źajni doga─Ĺaji, od po─Źetaka do savremenog doba.

Piter Frankopan – Putevi svile: Nova istorija sveta

Put svile bio je va┼żna veza izme─Ĺu Istoka i Zapada, povezuju─çi Evropu sa Bliskim istokom, centralnom Azijom, pa sve do Kine. Taj put bio je zna─Źajan ne samo zbog trgovine dobrima du┼ż cele rute, nego i zbog protoka ideja, pa i širenja budizma, islama i hriš─çanstva.

Ova knjiga prati istoriju zemalja uz tu rutu, fokusiraju─çi se više na zemlje sa Istoka i na to kako su ti regioni završili ovako kako ih znamo danas. Ta podru─Źja bila su raskrš─ça civilizacija i igrala su zna─Źajnu ulogu u istoriji koja se iz evrocentri─Źne perspektive uglavnom ignoriše.

Mark Kurlanski – So: Svetska istorija

So je igrala zna─Źajnu ulogu u ljudskoj istoriji, kao što se mo┼że videti i iz brojnih izreka u kojima se spominje. ┼Żivot je nezamisliv bez nje, neizostavan je za─Źin hrani, a predstavljena je i u više sistema verovanja, kao i u folkloru.

Autor ove knjige prati so kroz istoriju ─Źove─Źanstva: piše o ratovima oko soli, vremenu kada je koriš─çena umesto novca, zakonima donošenim tokom kolonizacija, tome kako je korištena za ─Źuvanje hrane, pa i o─Źuvanje tela umrlih, kao kod starih Egip─çana. Uz to, u knjizi su dati i recepti za upotrebu soli iz ranijih istorijskih razdoblja.

Den Hiks – Muzej brutalnosti

Muzeji kolonizatorskih zemalja prepuni su eksponata koji su pripadali kolonizovanim narodima, eksponata koji su mahom oteti. U Americi su takvi eksponati nekada pripadali domoroda─Źkim plemenima i oteti su zajedno sa zemljom, a sada se polako vra─çaju kroz specijalizovane propise. U Britanskom muzeju otetih eksponata ima po mnogim prostorijama, nekih odnetih i nakon masakra, kao što su bronzane statue iz Benina.

Autor “Muzeja brutalnosti” Den Hiks je insajder, kustos u muzeju, a u knjizi zagovara zna─Źaj vra─çanja artefakata dopremljenih u vreme kolonizacije i ─Źinjenicu da u zemljama kolonizatora moraju da budu pošteniji kada se povede re─Ź o tome kako su oni dospeli u njihove muzeje, kao i šta je potrebno uraditi da bi se ispoštovala prošlost.

Kejša Blejn – Zapalite svet: Crne nacionalistkinje i globalna borba za slobodu

Poznato je da se ┼żene smeštaju na zadnja sedišta kad je re─Ź o svetskoj istoriji, a to posebno va┼żi za crnkinje, piše Kejtlin Hobs. Kejša Blejn u knjizi “Zapalite svet” iznosi pri─Źe o nekim od tih ┼żena na svetlo dana, pri─Źaju─çi kako su se zajedno borile u svetu 19. i 20. veka za principe kakvi se obi─Źno vezuju za Markusa Garvija ili, u najboljem slu─Źaju, za Rozu Luksemburg i Klaru Cetkin.

Ove ┼żene iz radni─Źke klase marširale su širom sveta vekovima, organizovale radnike i proteste i borile se za slobodu sebe i drugih dok su se oko njih odvijali svetska ekonomska kriza, Drugi svetski rat ili Hladni rat nakon njega.

Suzan Vajz Bauer – Istorija drevnog sveta

Ova knjiga u prvom od tri toma pokriva period od najranijih poznatih tragova ljudske civilizacije do pada anti─Źkog Rima. I pod tim se zaista misli na ceo svet, od Sumera preko Evrope do Kine i nazad, povezuju─çi sve vreme istorijske doga─Ĺaje na razli─Źitim krajevima planete.

Ona nije toliko iscrpna kao druge knjige iz istorije, to je i razumljivo s obzirom na to kakvu širinu prostora zahvata, ali uprkos tome pru┼ża mogu─çnost da se dobro razume šta se dešavalo u svetu, a pored toga je opremljena i brojnim mapama i hronološkim pregledima koji poma┼żu pri pregledu toga gde, kada i kako je sve povezano, piše Kejtlin Hobs.

Slede─çi tom po─Źinje tamo gde je prethodni završen: Konstantinom i Prvi krstaškim ratom, a tre─ça se bavi ponovnim otkrivanjem Aristotela I padom Carigrada.

Vird┼żinija Postrel – Tkanje civilizacije

“Ovo bi moglo da zazvu─Źi kao preterivanje, ali sasvim sam ozbiljna kada ka┼żem: ne bismo bili ovde gde smo sada da nije bilo pletenja, a posebno tkanja. Ne bismo imali pametne telefone, ne bismo bili u stanju da spuštamo rovere na Mars, niti bismo razumeli neke hemijske procese na na─Źin na koji ih razumemo danas”, isti─Źe Kejtlin Hobs, dodaju─çi da se sa knjigom “Tkanje civilizacije” vidi i zašto tako misli.

Knjiga po─Źinje od vremena kada su ljudi po─Źeli da namenski gaje biljke, prate─çi istoriju tkanja i bojenja, a potom i izume i nove prakse kakve su usledili u toj oblasti.

Nikolas i Vilijam Klingamen – Godina bez leta: 1816.

Ogromna erupcija vulkana 1816. u Indoneziji izazvala je takve promene u vremenskim prilikama u ve─çem delu Evrope i severoisto─Źnom delu Amerike da u tim delovima sveta leta prakti─Źno nije ni bilo. Zbog neprekidnih kiša, mraza i snegova tokom cele godine, zabele┼żena je kao “hiljadu osamsto i smrzni se na smrt”.

Bra─ça Klingman pokazuju šta se doga─Ĺalo u istoriji sveta tada, od masovnih seoba u klimatski bla┼że regione, preko epidemija, pomora, pobuna zbog gladi, do novog ┼żanra romana i umetni─Źkih slika sa zalascima sunca nastajalih u to vreme…

Tom Stendid┼ż – Istorija sveta u šest ─Źaša

O nekim narodima i njihovim kulturama se dosta mo┼że re─çi po hrani kakvu jedu, a to se odnosi i na pi─ça.

Tom Stendid┼ż prošao je istoriju od doba neolita do 21. veka i odabrao je šest vesta pi─ça za koja navodi da su odigrala najve─çu ulogu u istoriji: pivo, vino, rakija, kafa, ─Źaj i kola. Svako od ovih pi─ça imalo je ulogu u oblikovanju sveta i toga ko smo, poma┼żu─çi u usponu imperija, prenošenju ideja, kolonizovanju ili trgovini robljem.

Grupa autora – Provera pada

Ova knjiga odgovor je na knjigu “Pad” antropologa D┼żareda Dajamonda i sastavljena je od eseja njegovih kolega i istori─Źara u kojima se bave time kako se civilizacije ruše; one obi─Źno ne “padaju” onako kako se obi─Źno misli, nego se ispostavlja da se pre prilago─Ĺavaju i utapaju u nove okolnosti.

Prijamvada Gopal – Pobunjeno carstvo

Ova knjiga nudi istorijski pregled toga kako su kolonije uzvra─çale kolonizatorima. Posebno iz onih kolonija pod britanskom upravom, što ─çe re─çi narodi Afrike, Indije, Kariba, kao i ljudi u Londonu koji su ih podr┼żavali. Oni su ─Źesto predstavljeni kao ┼żrtve imperijalizma, ali Prijamveda Gopal pokazuje i da su bili više od toga, odnosno kako su bore─çi se protiv kolonizatora na duge staze pomagali zemlji koja ih je porobila.

U knjizi se govori o pokretima intelektualaca koji su nastajali u vreme tadašnjih kolonija i odgovor je na stalno uverenje da su oni “bili samo proizvod svog vremena, da su imali podršku naroda, da se o tome mislilo kao o ne─Źemu što je u redu”, navodi Kejtlin Hobs i upozorava da se malo te┼że ─Źita jer je prepuna stru─Źnog ┼żargona.

Sedrik D┼żej Robinson – Crni marksizam

Iako objavljena 1983. godine, ovo je i dalje je odli─Źna knjiga koju valja pro─Źitati, posebno ako ste zainteresovani za marksisti─Źku ideologiju, piše Kejtlin Hobs.

Me─Ĺutim, Sedrik D┼żej Robinson, profesor politi─Źkih nauka na Kalifornijskom univerzitetu, isti─Źe da su pokušaji da se razume istorija otpora crnih ljudi isklju─Źivo kroz Marksovu teoriju nedovoljni i neta─Źni. Umesto toga, on crnoj radikalnoj misli tra┼żi korene u Africi i “jedinstvenim iskustvima crnaca u zemljama zapada”.

Vilijam Vir – Istorija najve─çih la┼żi

Vilijam Vir izdvojio je 15 istorijskih mitova koji se ponavljaju toliko dugo da se smatraju nepobitnim ─Źinjenicama i otkriva istinite pri─Źe iza njih, a onda i razloge iz kog su druga─Źije intepretirane (što je, ispostavlja se, uglavnom ra─Ĺeno namerno). Me─Ĺu njima su odgovori na pitanja da li je Neron zaista svirao liru dok je Rim goreo, da li je Katoli─Źka crkva bacila u tamnicu Galileja jer su se njegova u─Źenja kosila sa Biblijom…

─îarls Man – 1491: Nova otkri─ça Amerike pre Kolumba

Slika Amerike pre dolaska Kolumba kao prostrane zemlje po kojoj ┼żive razu─Ĺena plemena u divljini je pogrešna, pokazuje knjiga ─îarlsa Mana. Domorada─Źka plemena su prilago─Ĺavala okru┼żenje svojim potrebama, ali na znatno odr┼żiviji na─Źin od onakvih kakve mi poznajemo. Knjiga “1491: Nova otkri─ça Amerike pre Kolumba” zapravo razvejava predrasude o pretkolumbovskim vremenima na kontinentu, od onih iz oblasti tehnologije i nau─Źnih dostignu─ça do kulture.

Podrobna i zaokru┼żena, piše autorka “Buk rajota”, ona odli─Źno pokazuje koliko su kompleksne bile te civilizacije pre nego što je Kolumbo “otkrio” Ameriku i zaklju─Źuje da su domoroci u Americi igrali su mnogo ve─çu ulogu u svetskoj istoriji nego što su mnogi toga svesni.

Klejton Visnant – Kvir identiteti i politika u Nema─Źkoj: Istorija, 1880 – 1945

Pre nego što su nacisti spalili Institut za seksološka istra┼żivanja, Nema─Źka je, a posebno Berlin, bila centar kvir scene u Evropi. U Berlinu su osnovane prve organizacije homoseksualaca i pokretani prvi specijalizovani ─Źasopisi, podse─ça Kejtlin Hobs, i navodi da je ova knjiga pisana pristupa─Źno za svakog ─Źitaoca, prikazuje i ┼żivote pojedinaca iz tih vremena, i zahvata široko, “od nauke do skandala”.

─îeik Anta Diop – Prekolonijalna crna Afrika

O istoriji Afrike pre kolonizacije malo se govori na ─Źasovima istorije. Me─Ĺutim, i istorija ovog kontinenta pre nego što su neke evropske zemlje potra┼żile priliku da eksploatišu bogatstva tako─Ĺe je bogata.

Senegalski antropolog i istori─Źar ─îeik Anta Diop u knjizi objavljenoj 1960. godine poredi društvene i politi─Źke sisteme u Africi sa onima u Evropi i pokazuje koliko su afri─Źki narodi zaista doprineli svetskoj istoriji.

Kasija Sent Kler – Tajni ┼żivot boja

Kombinacija istorije i nauke, ova knjiga govori o bojama kroz prošlost, o zna─Źaju koji su imale u umetnosti, ratovima, religiji ili zdravlju.

Boni Smit – ┼Żene u svetskoj istoriji od 1450. do danas

Istori─Źarka Boni Smit se u ovoj knjizi bavi mnogim ulogama koje su ┼żene imale u istoriji du┼żoj od pola milenijuma, od robinja do vojnika i astronauta.

Iako se nauka re─Ĺe fokusirala na njih, a nekada ih je i ignorisala, ┼żene su igrale stalne uloge u istoriji. Da bi to pokazala, autorka pose┼że i za usmenim predanjima, li─Źnim spisima, religijskim u─Źenjima i drugom gra─Ĺom.

D┼żeni Balfor-Pol – Indigo: od egipatskih mumija do d┼żinsa

Indigo je odigrao ve─çu ulogu u razli─Źitim kulturama i bio je zna─Źajniji u istoriji nego što bi se pomislilo. Doprineo je pokretanju prekookeanske trgovine robljem, promenio je na─Źin na koji se boji tkanina, korišten je u religijskim obredima, ali i kao lek. Indigo je izmenio poljoprivredu, ekonomiju, hemiju i postao je va┼żan deo folklora na raznim stranama sveta. Istra┼żivanja za ovu knjigu trajala su 15 godina.

Roksen Danbar-Ortiz – Istorija domorodaca u Americi

Knjiga istori─Źarke Roksen Danbar-Ortiz pokriva period istorije domorodaca u Americi pre dolaska Kolumba i prva je koja iz njihove perspektive govori o periodu du┼żem od 400 godina, pokazuju─çi puteve po kojima se odvijala trgovina izme─Ĺu plemena, metode, obi─Źaje u poljoprivredi, svakodnevni ┼żivot, otkrivaju─çi istovremeno i kako su proterivanja, preseljenja i ubijanja zapravo relativizovana i pogrešno interpretirana u popularnoj kulturi, od D┼żejmsa Fenimora Kupera naovamo.






Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ili─ç PR Agencija za izradu i odr┼żavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navo─Ĺenje izvora
Ostale uslove kori┼í─çenja portala pro─Źitajte OVDE