Obrenovac, 26.10.2021

NJIHOVA RE─î NA SVIM JEZICIMA


Izvor: nova.rs/Matija Jovandi─ç/Lokalne novine | Obrenovac, 22.12.2020.
Ivo Andri─ç je najprevo─Ĺeniji doma─çi pisac na strane jezike i to nije upitno, ali...

Foto:Wikipedia/Stevan Kragujevi─ç /Arhiva/Screenshot/Gerardo Gazia / Avalon Editorial / Profimedia


Ivo Andri─ç je najprevo─Ĺeniji doma─çi pisac na strane jezike i to nije upitno, ali problemi sa sastavljanjem liste imena koji su po tom kriterijumu ispod našeg nobelovca nešto je komplikovanije, s obzirom na to da niko nema celovite i precizne podatke. Pa ipak, prema podacima iz elektronskog kataloga Narodne biblioteke Srbije, iskustvima izdava─Źa i rezultatima konkursa Ministarstva prosvete za sufinansiranje projekata reprezentativnih dela srpske knji┼żevnosti mogu se izdvojiti neka imena koja su nesumnjivo me─Ĺu najprevo─Ĺenijima.

Najprevo─Ĺeniji doma─çi autori su, prema podacima iz elektronskog kataloga u Narodnoj biblioteci Srbije, Ivo Andri─ç (319 jedinica), Dragan Jovanovi─ç Danilov (229), Danilo Kiš (169), Branko ─ćopi─ç (99), Milorad Pavi─ç (93), Slobodan Zubanovi─ç (69), David Albahari (61), Desanka Maksimovi─ç (58). Me─Ĺutim, ove podatke je potrebno staviti pod dvostruku ogradu. Prvo, u NBS napominju da su ti podaci izneti spram onih u elektronskom katalogu u kojem su podaci iz više od 100 biblioteka u svetu, ali da to ne zna─Źi i da su sva izdanja naših pisaca prevedenih u svetu upisana u kataloge, jer izdava─Źi nisu obavezni da to urade.

Druga ograda odnosi se, pre svega, na imena pesnika koji su se našli na toj listi. Ali tu postoji objašnjenje.
– ─îudno je da sam na toj listi, jer ja nisam objavio nijednu jedinu knjigu na stranom jeziku. Imam, sa druge strane, dosta prevoda u ─Źasopisima u inostranstvu i antologijama, ali o tome nisam vodio evidenciju, A ako u jednom ─Źasopisu, recimo, objavite ─Źetiri pesme, svaka od njih vodi se kao posebna jedinica – ka┼że pesnik Slobodan Zubanovi─ç.

Knjige poezije ina─Źe se mnogo manje prevode od proznih dela, podse─ça Gojko Bo┼żovi─ç, pesnik, kriti─Źar i glavni urednik “Arhipelaga”.

– Vasko Popa je naš nesumnjivo najprevo─Ĺeniji pesnik, a njega nema na toj listi – dodaje on.

“Andri─ç i danas ┼żivlji od mnogih ┼żivih pisaca”

Dileme oko toga da je naš jedini nobelovac ujedno imao daleko više izdanja na stranim jezicima od svih doma─çih pisaca svakako nema.

– Andri─ç je naš najprevo─Ĺeniji pisac. Preveden je na 50 jezika, u više izdanja, i podaci o njima mogu se videti na sajtu Zadu┼żbine Iva Andri─ça, u detaljnoj bibliografiji od 1911. do 2011. godine, a trenutno je dopunjavamo i sa izdanjima od 2011. do 2021. Izdava─Źi sa kojima sklopimo ugovor o pravima za objavljivanje du┼żni su da nam pošalju autorske primerke i oni se tako─Ĺe ─Źuvaju u Zadu┼żbini – ka┼że ┼Żaneta ─Éuki─ç Periši─ç, upravnica Zadu┼żbine.

Na pitanje da li se vremenom smanjuje interesovanje izdava─Źa za Andri─çevo delo, ona odgovara odri─Źno.

– Odgovorno mogu da ka┼żem da ne jenjava i da je, slikovito re─Źeno, Andri─ç i danas ┼żivlji pisac od mnogih ┼żivih pisaca. I 59 godina nakon što je dobio Nobelovu nagradu sti┼że nam jako mnogo molbi i zahteva za novim izdanjima, obnovljenim izdanjima, reprintima, prevodima… Andri─çeve knjige objavljuju se u zemljama širom Evrope, Azije, u Americi, Ju┼żnoj Americi… Objavljuju se mnogo u Turskoj, što je razumljivo, u Španiji su objavljena na sva ─Źetiri zvani─Źna jezika (španski, katalonski, baskijski i galicijski), potom u Indiji na više jezika, u Kini, u Japanu. Treba re─çi i to da se mi veoma trudimo i radimo na plasmanu, nudimo dela izdava─Źima, ne ─Źekamo da nas oni zovu – navodi upravnica Zadu┼żbine Ive Andri─ça.

Prevo─Ĺenje Andri─çevih izabranih dela u Japanu ove godine, u izdanju ku─çe “Genki Publications”, srpsko Ministarstvo kulture pomoglo je sa 2.000 evra, “Proklete avlije” na ukrajinski (izdava─Ź “V Books – XXI”) sa 1.000 evra, a pripovetke “Zeko” na italijanski u izdanju Udru┼żenja za kulturu “Botega Erante” iz Udinea sa 1.000 evra.

– Izdava─Źi prvo kontaktiraju sa nama da im odobrimo prava, pa se javljaju na konkurs Ministarstva – dodaje ┼Żaneta ─Éuki─ç Periši─ç.

Kišova dela izlaze kod najve─çih izdava─Źa

Gojko Bo┼żovi─ç vrhu liste najprevo─Ĺenijih pisaca dodaje Danila Kiša.

– Andri─ç i Kiš su bez sumnje naši najprevo─Ĺeniji pisci. Dela našeg nobelovca prevode se sve vreme, a Kišova dela u kontinuitetu još od ranih sedamdesetih do danas. Kišova dela izlaze kod najve─çih izdava─Źa na zapadu, a poslednjih godina njegove knjige prevode se i u Rusiji, Kini, pre dve-tri godine u Iranu je izašao prevod “Grobnice za Borisa Davidovi─ça”, dela su mu objavljivana u Indoneziji, u Brazilu bi trebalo da su nedavno objavljene dve njegove knjige… – nabraja Bo┼żovi─ç.

Bo┼żovi─ç navodi da su ─ćopi─çeva dela mnogo prevo─Ĺena u Rusiji i drugim komunisti─Źkim zemljama onog vremena, da su šezdesetih i sedamdesetih godina, pored Andri─ça, najprevo─Ĺenije bile knjige Miodraga Bulatovi─ça i Branimira Š─çepanovi─ça, da su dela Milorada Pavi─ça u drugoj polovini osamdesetih i prvoj polovini devedesetih bila naveliko prevo─Ĺena, a nakon toga manje, mahom u Rusiji i Kini. Istovremeno su u prvi plan izbijale knjiga Davida Albaharija.

– David Albahari je u poslednjih 25 godina naš najprevo─Ĺeniji savremeni pisac, ne ra─Źunaju─çi klasike kao što su Andri─ç i Kiš. Devedesetih je veoma prevo─Ĺen bio Aleksandar Tišma, Borislav Peki─ç se tako─Ĺe dosta prevodi, ali ne sve knjige, nego pre svega “Kako upokojiti vampira”, “Hodo─Źaš─çe Arsenija Njegovana” i “Besnilo”. Ne znam da je igde prevedeno njegovo “Zlatno runo” zbog obima, specifi─Źnog stila i kompozicije. “U potpalublju” Vladimira Arsenijevi─ça, nakon što je dobio Ninovu nagradu, u par godina prevedeno je na više od 30 jezika, knjige Dragana Veliki─ça se dosta prevode i štampaju, pogotovu na nema─Źkom govornom podru─Źju. Prevode se poslednjih decenija dosta i knjige Vladislava Bajca. Veoma je prevo─Ĺen i Goran Petrovi─ç, njegove knjige štampaju se na engleskom, francuskom, nema─Źkom, a posebno na ruskom. Tu je i Dragoslav Mihailovi─ç. On je, na primer, u celini preveden na bugarski, a pojedina─Źne njegove knjige prevo─Ĺene su dosta na nema─Źki, gr─Źki – ka┼że Bo┼żovi─ç i dodaje da su me─Ĺu novijim piscimana stranim jezicima objavljivane i knjige Vladimira Tasi─ça, Vide Ognjenovi─ç, Mihajla Panti─ça, Vladimira Pištala i Vladana Matijevi─ça.

Bo┼żovi─çevu ocenu da je Kiš prevo─Ĺen u kontinuitetu podupiru i podaci sa poslednjeg konkursa Ministarstva. Prevod Kišovog “Peš─Źanika” na ruski (u izdanju Centra knjige “Rudomino”) izdvojeno je 1.000 evra (koliko i za “Veliki rat” Aleksandra Gatalice kod istog izdava─Źa), a za prevod Kišove knjige “No─ç i magla” na španski (izdava─Ź “Quadrens Crema S. A.”) tako─Ĺe 1.000 evra.

Za prevod najnovijeg romana Davida Albaharija “Danas je sreda” (2017) na nema─Źki u izdanju ku─çe “Šefling end ko” na konkursu je izdvojeno 3.000 evra. Na istoj listi je i prevod romana Svetislava Basare “Uspon i pad Parkinsonove bolesti” na bugarski (izdava─Ź “Agata A – Petrovi – SD), za šta je izdvojeno 1.000 evra, kao i za prevod zbirke pri─Źa “Ako je to ljubav” Mihajla Panti─ça na italijanski (Del Vecchio Editore del Perelun srl), za “Islednika” Dragana Veliki─ça na francuski (Agullo Editions) i za “Hamam Balkanija” Vladislava Bajca na španski, upravo objavljen u Argentini za ku─çu “Dedalus Editores”. Svi oni su me─Ĺu najprevo─Ĺenijim piscima u poslednjih nekoliko godina.

– Dok razgovaramo, gledam korice za “Hamam Balkaniju” koja treba da bude objavljena u Kairu do Nove godine – ka┼że Bajac, kome je nedavno objavljeno i drugo izdanje “Knjige o bambusu” u Rusiji. U Rusiji mu je pre tri godine izašao i “Hamam Balkanija”, a izdava─Ź “Palmira” iz Sankt Petersburga najavio je i skori izlazak njegove “Hronike sumnje”.

– Treba razlikovati broj jezika na koji je neko delo prevedeno i broj izdanja. Ja sam, ─Źini mi se, tu negde oko Veliki─ça, ali mi to ne brojimo, iako ima i onih koji broje i vode evidenciju – ka┼że Bajac.

Ministarstvo je ove godine pomoglo i prevode Njegoševog “Gorskog vijenca” i “Lu─Źe Mikrokozme” na japanski, tako─Ĺe u izdanju “Genki Publications” sa 3.800 evra, a za prevod tre─çeg dela “Romana o Londonu” Miloša Crnjanskog, izdava─Źu “Dialogos Books – Lavender Ink” iz Nju Orleansa u Americi odobreno je 5.000 evra. Crnjanski i Njegoš su, iako klasici, znatno manje prevo─Ĺeni na strane jezike.

– Teško je kod Crnjanskog prevesti tu jezi─Źku magiju, tako da njegova dela nisu prevedena na mnoge jezike. Sa druge strane, zanimljivo je da je Bora Stankovi─ç bio mnogo prevo─Ĺen i objavljivan u Nema─Źkoj tridesetih godina, i pre dolaska nacista na vlast, a i kasnije – pri─Źa Bo┼żovi─ç.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ili─ç PR Agencija za izradu i odr┼żavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navo─Ĺenje izvora
Ostale uslove kori┼í─çenja portala pro─Źitajte OVDE