Utakmica godine, meÄ� decenije, meÄ� veka, tako Ä�esto ih igraju naši fudbaleri. Jasno je da finale baraža sa Škotskom za odlazak na Evropsko prvenstvo posle 20 godina spada u grupu važnih utakmica koje naša fudbalska reprezentacija, po dobrom starom obiÄ�aju, nije znala da dobije, iznese...

Pali su “orlovi” Ljubiše Tumbakovića, isekli su im krila Škoti, koji se nisu branili, kao što su mnogi fudbalski poznavaoci oÄ�ekivali, najavljivali, unapred ih otpisali.

Jer, mi smo Srbija, imamo Tadića, Sergeja, Mitrovića. Skuplji, smo, mlaÄ‘i, brži, bolji, kvalitetniji. Kakva greška, kakva zabluda. I skupo smo platili ceh.

Ni posle 20 godina naš nacionalni tim neće videti Evro, još od onog Evropskog prvenstva u Belgiji i Holandiji, kada je nacionalni tim pod imenom Jugoslavija, poslednji put bio akter završne kontinentalne smotre.

A na EP će recimo Severna Makedonija, koju je vremešni Goran Pandev odveo tamo, idu i Slovaci, MaÄ‘ari…

Vujadin Boškov je sklupe predvodio “plave” te 2000. godine, Dragan Stojković Piksi bio je kapiten tima, koji je obilovao zvezdama, od Siniše Mihajlovića, preko Jugovića, do Mijatovića i KovaÄ�evića.

Ali i ta generacija, jedna od najtalentovanijih svakako, pala je na prvom, pravom, velikom ispitu. Na startu grupne faze remizirala je Jugoslavija sa Slovenijom u ludom meÄ�u sa šest golova – 3:3.

“Janezi” su vodili neverovatnih 3:0, golovima dvostrukog strelca Zlatka Zahovića, odnosno Pavlina. da bi “plavi” sa tri pogotka za svega šest minuta stigli do remija.

Savo Milošević je dvaput pogodio mrežu, jednom se u strelce upisao i brzonogi Ljubinko Drulović.

Ipak, uspeli su uÄ�enici Ä�uvenog Vujadina Boškova da zajedno sa Španijom “izaÄ‘u” iz grupe, da bi onda u nokaut fazi naleteli na strašnu Holandiju, koja je s tri gola Patrika Klajvera uz dvostrukog strelca Marka Overmarsa, uništila Jugoslaviju 6:1.

Ta rana ni danas nije zarasla. Boli kao ožiljak, na promenu vremena.

Od tada Srbija širom otvorenih oÄ�iju sanja Evropsko prvenstvo, samo što nikako da ga dosanja. Za utehu su u periodu od 2000. do 2020. tu tri svetska prvenstva.

Ono u NemaÄ�koj 2006. koje pamtimo po šestici od Argentine, kada u grupi nismo osvojili ni bod, te nemamo za Ä�im ni da žalimo. Ali, onda je 2010. godine u Južnoj Africi sve bilo u našim rukama.

Fantasti�na atmosfera koju je stvorio preminuli Radomir Antić, i me� odluke sa Australijom u poslednjem kolu grupne faze.

Posle lošeg starta i poraza od Gane (1:0), Stanković i drugovi uspeli su da ispišu istoriju i da zabeleže veliku pobedu nad favorizovanim Nemcima (1:0), te su sami odluÄ�ivali o svojoj sudbini u utakmici sa “kengurima”.

Pobeda bi im trasirala put u toliko željenu osminu finala. Igrali su Vidić, Krasić, Jovanović u strašnoj formi, delovalo je da će pregaziti Australiju, ali se to nije dogodilo.

Usledio je žestok šamar. Posle miroljubivih 0:0 na poluvremenu i nade da će odluÄ�ujućih 45 minuta otići na “našu vodenicu”, dogodilo se potpuno suprotno. Tim Kejhil nas je “ubio”. zatresao je mrežu Stojkovića u 69. minutu, da bi Bret Holman svega Ä�etiri minuta kasnije dokusurio grogirane “orlove”.

Jedino što su uspeli, jeste da preko Marka Pantelića smanje na 2:1 i to je bilo dovoljno za kartu u jednom pravcu. Za povratak kući.

ÄŒekala je fudbalska Srbija osam godina na novi odlazak na Mundijal, ovoga puta u bratsku zemlju Rusiju.

IdiliÄ�no su krenuli Kolarov, Ivanović, Mitrović i družina. “Raketom” kapitena Kolarova razbijena je žilava Kostarika s maestralnim Kejlorom Navasom na golu.

I onda je došao novi veliki, važan meÄ� – Švajcarska. Bilo je jasno da ukoliko tu Srbija uzme tri boda, može da “pleše” sambu sa Brazilom u poslednjem kolu grupne faze, jer bi plasman u nokaut fazu već bio obezbeÄ‘en.

Poveli su “orlovi” koje je vodio selektor poÄ�etnik Mladen Krstajić, preko Aleksandra Mitrovića već u petom minutu. Igrala je Srbija fantastiÄ�no to prvo poluvreme, a onda se u nastavku dogodio neobjašnjiv pad.

Prvo je Granit Džaka izjednaÄ�io u 52. minutu, da bi Šaćiri u 90. minutu posle izbegnute ofsajd zamke i neverovatno trka ispred Duška Tošića, poslao loptu u mrežu Srbije za konaÄ�nih 2:1 za “sajdžije”.

Gorak ukus u ustima je ostao i zbog krađe glavnog sudije Feliksa Briha.

Nemca koji pri rezultatu 1:1 nije dosudio Ä�ist kao suza penal za Srbiju zbog zajedniÄ�kog faula Lihštajnera i Šara nad Mitrovićem, kog su rvaÄ�kim stilom oborili na travu, a Brih samo odmahnuo rukom.

Bilo je jasno da se fleke s tog susreta neće vaditi protiv Brazila, predvoÄ‘enog superstarom Nejmarom.Usledio je poraz od “selesaa” rezultatom 2:0 i Srbija se vratila kući.

Naredni važan meÄ� bila je Škotska, epilog je svima poznat. Imali su u “džepu” kartu za Evro “orlovi” Ljubiše Tumbakovića. Trebalo je samo da ponove ono strašno izdanje protiv Norvežana u polufinalu baraža u Oslu, kada su razmontirali Holana i ekipu.

Umesto toga, svi su kolektivno podbacili. Nisu liÄ�ili na sebe. Gudelj i Sergej su se saplitali o loptu, Tadić je bio “nevidljiv” kada to nipošto nije smeo. Poklopilo se da i bezbroj puta heroju nacije Aleksandru Mitroviću ne ide, jednostavno je imao Ä�ovek loš dan.

Na kraju, pali su svi zajedno. Kolektivna katastrofa, još jedan šamar u važnom meÄ�u, kojima oÄ�igledno naši fudbaleri jednostavno nisu dorasli.