Srbin, šampion Evrope, uzorni sportista i najbolji primera kako zdrava ishrana i ispravan trening mogu da utiču na ljudsko telo.

Dvadesetsedmogodišnji Leskovčanin Nikola Pešić rođen je u Lucernu, odrastao je i školovao se u tom švajacarskom gradu i danas tamo živi i radi. Bio je talentovan fudbaler Grashopersa, ali sa 18 godina imao je dve teške povrede kolena i na povratak na zeleni teren mogao je da zaboravi.

Želeo je da ostane u sportu, ali mu je izbor bio sužen. Igrom sudbine osam godina posle razočaravajućeg završetka fudbalske karijere postao je šampion Evrope u kategoriji Men’s Physique, koja je u poslednje pola decenije strahovito 'narasla' i trenutno je najpopularnija grana bodibildinga.

Upornost i izdržljivost, ističe u intervjuu za Sport Klub, uvek su mu bili jača strana, a da bi stigao do trenutnog nivoa bilo mu je potrebno mnogo rada, odricanja i što je najbitnije - zdrava hrana.

"U Srbiji niko i ne zna za mene, ali ovde u Švajcarskoj i okolina svi znaju. Četiri puta bio sam prvak Švajcarske, a prošlog septembra u Milanu osvojio sam zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu. Dobio sam i profi kartu, registrovan sam kao profesionalni sportista u fitnes manekenstvu. Svako ko se bavi sportom i ko ima volju za napredak zna šta je mens fizik," ističe Nikola Pešić, koji objašnjava razliku sa klasičnim bodibildingom.

"Većina klasičnih bodibildera je nešto niža i ima malo kraće mišićne grupe. Mi na binu izlazimo u kupaćima i kod nas je bukvalno cela figura bitna - uzak struk, širina u ramenima, mišićna masa, izgled..."

Početak nije bio, pogotovo ako se zna da je Pešić sve sam radio. Čitao je iskustva drugih sportista, pisao je program treninga, dozirao i korak po korak napredovao.

"Nakon što sam morao da se pozdravim sa fudbalom želeo sam da se pronađem u nečemu drugom. Krenuo sam dva, tri puta nedeljno neobavezno da idem u teratanu i posle godinu dana sam zaključio da mi se to sviđa i da hoću još više da napredujem i uradim nešto korisno za sebe. Tako je sve krenulo. Čitao na internetu, a razgovarao sam i sa čuvenim Petrom Čelikom, koji mi je u početku malo pomagao. Posle dve godine prvi put sam se takmičio i osvojio sam treće mesto. Dve godine kasnije dva puta uzastopo bio sam prvi, a nakon dvogodišnje pauze koju sam iskoristio da 'napravim' mišićnu masu, 2016. i 2017. ponovo sam bio najbolji. Što sam pravio pauzu? Kada se takmičiš imaš dijete i u tom periodu ne možeš da napraviš mišićnu masu jer si u deficitu sa kalorijama. To je bio jedini razlog. U junu prošle godine u Milanu sam postao prvak Evrope i nemam nameru da stanem."

U mens fitnesu se razlikuju tri kategorije, a naš sagovornik se takmiči u onoj iznad 184 santimetra. Ponosan je što je prošle godine bio i zbirno pobednik sve tri kategorije.

"Ja sam bukvalno čitave godine spreman. Dok sam trenirao fudbal imao sam 77, 78 kilograma, a sada 100. Svaki dan sam u teratani. Naravno, imao sam po nedelju dana pauze čisto da se regenerišem, da mi se vrate mišići u normalno stanje, ali bukvalno sedam, osam godina u punom sam gasu. Na profesionalnom nivou trening traje sat i 45 minuta. Ne dižem veliki kilažu jer 95 odsto ljudi greši u tom segmentu," naglašava Pešić i objašnjava:

"Oni misle da što više kila stave na bendž ili na mrtvo dizanje, da više raste mišić. Ali to nema smisla, nije to to. Ako želiš da napraviš čistu mišićnu masu, kvalitet, vlakna da se vide i dubina mišića, to nema veze sa kilažom koju podignete. Mišić mora da 'kida', da boli i kada krene da boli tek tada počinješ da brojiš ponavljanja. Dok ne boli nema šta da se broji jer to nije trening. Tu mnogi greše mnogi i ne znaju svrhu treninga i ponavljanja."

Nikola je samouki šampion. Uvek se oslanjao na svoje znanje i upornost, a rezultati su očigledni.

"Nemam trenera. Imam svoj program. Pišem planove, a mogu da se pohvalim da ovde u Švajcarskoj imam mnogo klijenata. Trenutno radimo na podizanju veb sajta kako bih sa svima mogao da podelim moje iskustvo."

Roditelji uspešnog sportiste su se devedesetih iz Leskovca preselili u Švajcarsku, ali Nikola nikad nije zaboravio odakle potiče. Kaže da je barem četiri puta godišnje u Srbiji, pod čijom zastavom se i takmiči širom Evrope i sveta.

"Bilo bi mi drago da i u mojoj državi čuju za mene. Rođen sam i živim ovde, ali, ipak sam ja Srbin i gde god da odem piše mi da sam iz Srbije, a ne iz Švajcarska. Nemam švajcarski pasoš, niti želim da ga imam. Nije mi potreban. Zadovoljan sam sa našim i ne bih da ga menjam. Volim svoju državu i žao mi je što je, nažalost, takva i što ne mogu da dođem tu da živim. Prvi bih se vratio. Nikad ništa loše o Srbiji ne bih rekao, međutim, svako gleda da ode tamo gde mu je bolje. Imam kuma i brata u Beogradu, devojka mi je poreklom iz Beograda i mnogo volim da dođem, barem na vikend. Bio sam prošlog meseca i planiram u oktobru, novembru ponovo da dođem."

Troškove oko ishrane i treninga pokriva sam, a s obzirom na to da je dobio profesionalnu licencu u Sjedinjenim Državama putovanja i smeštaj su mu plaćeni.

"Ishranu i suplemente sam kupujem. Radim, zaposlen sam u zdravstvenom osiguranju i finansijski mogu da pokrijem sve što je potrebno. Da li je to mnogo ili malo novca zaista ne bi da pričam. Ne znam šta je mnogo za Srbiju i ne želim da kažem nešto pogrešno. Iskreno, zdrava hrana kao što su pirinač, jaja, riba, krompir, tunjevina, ćuretina, jagnjetina... to je jeftina hrana, a to je osnova moje ishrane. Hleb uopšte ne koristim. Nikad. Roštilj? Tri puta u godinu dana, ne možeš uvek da biraš hranu. Kada si čitave godine u dobroj formi, jednom nedeljno moraš da imaš izuzetak. Jedan dan u nedelji možeš da jedeš šta hoćeš, ne da bih zadovoljio sebe jer uopšte nisam u tom fazonu. Jedem zbog insulina, da mi skoči insulin, da mi se vrata snaga jer kada cele nedelje jedeš samo zdravu hranu postaneš imun na to. Kada dodaš 'lošu' hranu skoči ti insulin i on traje četiri, pet dana i u tom periodu veći je nego inače. Što veći insulin više krvi u mišićima i bolji rast mišića. To je moj smisao."

Asocijacija na velike mišiće oduvek su bili sterodi. Nikola objašnjava kako prepoznati da li je neko prirodan ili je koristio veštačke suplemente.

"Kod mene je sve prirodno. Ja sam skroz prirodan, mada mi apsolutno niko ne veruje. Nikad u životu nisam koristio steroide ili doping. Sedam, osam godina svaki dan sam na prirodnoj bazi. To je moj cilj jer želim ljudima da pokažem šta može da se uradi na prirodnoj bazi. Imam dovoljno iskustva i mogu da prepoznam da li je neko prirodan ili ne. To se najbolje prepoznaje po venama. Prirodam ra je kada je vena normalna i nije prenapumpana. Kada su vena debele kao prst vidi se da je neki steroid ili čak i hormon korišćen."

U junu u Majamiju je trebalo da budu održano Svetsko prvenstvo, ali je odloženo zbog pandemije koronavirusa.

"Iskreno i prija mi što je odloženo jer mogu da nastavim punim gasom da radim u teretani kako bih dodao još koji kilogram do sledeće godine. Trenutno imam 100 kilograma, a ono što je bitno kilaža nije ograničena, možeš da imaš i 150. U dobroj sam formi. Nisam masan, voden, imam jak struk, stomak, pločice, sa strane mišiće... Karijera u mens fitnesu može da traje baš dugo. Sve zavisi koliko se trudiš. Samo da sam živ i zdrav i verujem da mogu da trajem do 45 godina. Cilj mi je da narednih godina budem šampion sveta. Ili prvi ili ništa. To je jedini cilj, za drugo mesto ne želim ni da idem. Konkurencija je jaka, ima mnogo takmičara koji na slikama izgledaju neverovatno, ali kad ih vidiš uživo nije to to. Znam da vredim i verujem u sebe. Kada vidiš velikog i krupnog takmičara, ne mora da znači da će da osvoji prvo mesto. Sudije procenjuju kompletnu simetriju, od noge do glave - uzak struk, da li se slažu ramena sa strukom, leđa sa strukom, da li kompletno telo i izražaj se slažu sa licem... Sve mora da štima, nije dovoljno samo da si veliki i da izađeš i pobediš."

Još jedan bitan savet za one koji žele da krenu putem srpskog šamiona iz Lucerna.

"Pravilan trening i ishrana su najbitniji. Maksimalno mogu da podignem 170 kilograma iz bendža. To je jedno ponavljanje, nije trening, već da vidim koliku kilažu mogu da izdržim. Treniram sa 110, 120 kilograma, do 15, 16 ponavljanja. Što više ponavljaša uradiš više sečeš mišić, a poenta je upravo u tome da povrediš mišićno vlakno jer kada se ono regeneriše, kada se hrani od proteina i regeneriše, tada raste mišić. Kada si u treningu tada ne raste mišić, mišić raste posle treninga naredna dva, tri dana zavisno od toga šta unosiš u sebe. Isključivo zavisi od ishrane. Možeš da se 'ubiješ' na treningu pet sati i potom kod kuće pojedeš ono što ne treba i za godinu i po dana nikakvu razliku nećeš imati. Ishrana je 80 odsto. Bez proteina mišić ne može da raste. Kolika je dnevna doza? Dva grama po kilogramu. Ako imaš 80 kilograma potrebno ti je 160 grama proteina dnevno, to je optimalno i obezbeđen si 200 odsto."

Do uspeha se ne može preko noći, imao je Nikola mnogo prepreka na putu do vrha, ali nijednog trenutka nije pomišljao da odustane.

"Lako je meni sada da pričam jer sam u proteklih osam godina toliko zavoleo ovaj sport da slobodnu mogu da kažem da sam postao zavistan. Ako ne odem na trening to nisam ja. Nervozan sam, nije mi dobro, kao opsednut sam tim sportoim. Uvek sam imao cilj i trudim se da saznam što više kako bih ga ostvario. Naravno, zavisi i kakav si karakter. Moraš da imaš jaku disciplinu, da se odrekneš alkohola, loše hrane, noćnog života... Ne kažem da uopšte ne izlazim, ali ne pijem svaki vikend. Uvek sam želeo da budem drugačiji od ostalih. Meni je svet gde su svi isti dosadan. Želeo sam da imam drugačiji put, da budem nešto što drugi žele, ali ne mogu. Ne želim nikog da uvredim, da me neko progrešno ne shvati, ali ja sam takav čovek. Uvek sam gledao da budem najbolji šta god da radim. Ili radim 200 odsto ili ostavim. Proteklih godina imao sam više prepreka nego pobeda i baš te prepreke treba da preskočiš i nastaviš dalje, a ne odmah da odustaneš i baciš sve u vodu. Pobednik je onaj ko je više puta gubio, ali nije odustao. I ja sam gubio i imao dane kada mi nije išlo. Krivo mi je bilo, ali bio sam uveren da ću da se vratim još bolji. Danas sam prvak Evrope, sutra nadam se i sveta," naglasio je Pešić koga niko iz srpske federacije nije kontaktirao iako godinama sa uspehom predstavlja svoju zemlju.