Naš imuni sistem ima odbrambenu ulogu u organizmu i zadatak da nas štiti od bolesti. Postoje razni uzročnici pada imuniteta pa time i razne bolesti. Među „napadačima“ našeg odbrambenog sistema mogu biti bakterije, virusi, mikrobi, gljivice, toksini… To samo govori u prilog činjenice da odgovor na pitanje kako podići imunitet nije nimalo jednostavan niti jedinstven. 

1. Izbegavajte antibiotike osim ako je to apsolutno neophodno

Antibiotici se propisuju više od 154 miliona puta godišnje za bilo šta, od rane na koži do infekcije uha. Svrha antibiotika je da uništi bakterije koje izazivaju infekcije, a ponekad sigurno i spašavaju život. Procenjuje se da je najmanje 30 odsto recepata za antibiotike nepotrebno. To je važno znati, jer antibiotici ne samo da brišu patogene bakterije, već i iscrpljuju korisne bakterije u mikrobiomu creva. Zašto ubijati dobre bakterije kada nije neophodno? Ako lekar prepisuje vašem detetu (ili vama) antibiotike, očekujte da vam pojasni zbog čega je potrebno da ih uzimate.Nemojte samo prihvatiti recept bez nekoliko pitanja: Koliko su potrebni ovi antibiotici? Koliko je verovatno da će prirodni imunitet vašeg deteta rešiti problem bez leka? Postoji li više prirodnih antibakterijskih opcija?Imajte u vidu da su antibiotici svakako neophodni u lečenju određenih infekcija.

2. Poslužite više hrane bogate probioticima

Započnite zimu izgradnjom dobrih bakterija u crevima. Jedan sjajan način da se to postigne je da se hrana bogata probioticima služi celoj porodici. Počevši od početka jeseni, ponudite fermentiranu hranu poput kiselog kupusa ili kefira ili jogurta pomešanog sa svežim naseckanim ili izmiksanim voćem. Ako vaša deca izbirljivo jedu, možete isprobati probiotike za decu, za bezbolnu dozu dobrih bakterija koje jačaju imuni sistem. Neki od ovih preparata sadrže šećer, pa se držite što više izvora probiotika iz zdrave hrane.

3. Uredite raspored spavanja porodice

Kako sunce kasno zalazi i raspored aktivnosti je nepredvidiv, leto može biti teško vreme za uspostavljanje redovnog spavanja.Ali, kako se bliži jesen, uspostavljanje rasporeda spavanja sa podešenim vremenom za spavanje i buđenje, može da donese veliku razliku u sposobnosti da se telo bori sa infekcijama. To znači da nema više nespavanja ili do kasnog ostajanja uveče. Većini dece svakodnevno treba između 10 i 14 sati neprekidnog sna da bi bili optimalno zdravi, pa će započinjanje ovog ritma, pre ili kasnije, učiniti da povratak u školu bude sa manje borbe i fizičkog šoka za sistem.

4. Šećer napolje, voće unutra!

Leto, deca i šećer izgledaju kao nezaobilazna kombinacija, između zabave u bazenu, roštilja i letnjih druženja. Međutim, pokazalo se da šećer menja mikrobiom na prilično ekstremne načine, hraneći patogene bakterije koje vole šećer, koje mogu izbaciti korisne, imunološki jače bakterije. Povoljšajte mikrobiom svog deteta tako što ćete ga poslati u školu sa voćem umesto kolača za užinu i slatkiša, ili barem slatkiša napravljenih od prirodnih zaslađivača. Kod kuće imajte za desert voće bogato vitaminom C i antioksidansima, poput narandže i borovnice.

5. Kolostrum u prahu?

Dojena deca su često zdravija, sa manje alergija, zbog zaštitnih faktora koji pojačavaju imunitet, a koji se nalaze u kolostrumu – prvom mleku proizvedenom od majki koje doje. Ali i starija deca i odrasli mogu imati koristi od ove supstance bogate antitelima dostupne u prodaji u prahu. Razmutite ga u ceđenom voću, vodi, soku ili kefiru. Dete će dobiti veliku dozu dodatnog imuniteta!

6. Napolje? Što više

Leto je vreme za igru na otvorenom, ali se ne mora završiti samo zato što je škola krenula. Ohrabrujte svoju decu da budu napolju tokom cele godine, što je više moguće, ne samo zbog vežbanja i svežeg vazduha, već i zbog „sunčanog vitamina“, kao što je vitamin D.Vitamin D se sintetiše u organizmu kao posledica izlaganja suncu, ili se unosi putem hrane i vitaminskih dodataka, biološki je inertan, a aktivira se u telu nakon određenih hemijskih reakcija.Ovako upotrebljiv oblik vitamina D zahteva svaka ćelija u vašem telu - naročito vaš imuni sistem. Međutim, zato što ne dobijamo dovoljno vremena na otvorenom, većina nas ima deficit vitamina D.Napravite zalihe čitavoj porodici tokom dugih sunčanih dana i bojkotujte TV i video igre. Umesto toga, čitajte na otvorenom ili šetajte, bavite se sportom ili se družite na otvorenom. Kada krene škola, porodične šetnje, igre na otvorenom su dobar način za stvaranje vitamina D u organizmu.

7. Zeleni obroci

Naravno da svi znamo da bi trebalo da jedemo zeleno voće i povrće, ali znate li zašto?Zeleno voće i povrće sadrži ogromne količine vitamina A, C i K. Vitamin A nam je neophodan kako bismo sačuvali zdravlje naših očiju, vitamin C je pre svega tu da očuva i ojača naš imunitet, dok vitamin K štiti naše kosti od osteroporoze i drugih bolesti kostiju.Takođe, unos ove zelene hrane čisti od toksina i jača imuni sistem. Osim toga ono sadrži ogromne količine vlakana koje nas čine sitim i potpomažu našem sistemu za varenje. Kako bismo najbolje iskoristili zdravstvene benefite koje zeleno voće i povrće pruža, trebalo bi da težimo da svakoga dana pojedemo bar jedno. A šta je sa onom decom koja tvrdoglavo odbijaju da jedu povrće? Pokušajte napraviti zeleni smuti od ovog povrća i dodajte malo voća za slatkoću. Oni će dobiti slatku poslasticu, a vi ćete dobiti zadovoljstvo znanjem da jačaju svoj imunitet i prirodnu otpornost.

8. Esencijalna ulja

Esencijalna ulja određenih biljaka imaju blagotvorna svojstva.Na primer, ulja eukaliptusa i origana, imaju antibakterijske i imuno-modulacione mogućnosti. Primena ulja eukaliptusa kroz inhalaciju ima dejstvo na pojačanje energije organizma, bolju pročišćenost respiratornih organa, a može se primenjivati kod dece starije od 2 godine i odraslih.Origano se koristi kao začin za poboljšanje ukusa hrane, ali takođe deluje i na jačanje imunološkog sistema vašeg deteta.