Med i drugi pÄ�elinji proizvodi predstavljaju pravo bogatstvo prirodnih šećera, vitamina, minerala, esencijalnih aminokiselina, enzima, belanÄ�evina, eteriÄ�nih ulja, biljnih antibiotika, hormona. 

Zato se i kaže da je med i hrana i lek, jer može da spreÄ�i pojavu mnogih oboljenja, ali je i nezaobilazan prirodni lek za mnoge zdravstvene tegobe. O njegovim lekovitim svojstvima i o tome kako ga treba koristiti govori dr Verica Milojković, apiterapeut i predsednica Srpskog apiterapeutskog društva iz Niša. Odavno je poznato da primena meda daje dobre rezultate kod kardiovaskularnih oboljenja i oboljenja disajnih puteva, ginekoloških i problema sa varenjem, sa bubrezima i mnogih drugih. Ali med treba znati pravilno dozirati.

- Kod gastritisa koji je praćen povećanim luÄ�enjem želudaÄ�ne kiseline med se uzima dva sata posle jela rastvoren u Ä�aši mlake vode. Ako gastritis prati smanjeno luÄ�enje hlorovodoniÄ�ne kiseline, med sa koristi 15 minuta pre jela rastvoren u Ä�aši hladne vode. Savetuje se bagremov, med od nane, livadski ili poljski med.

- Kod upale debelog creva uzimajte gram-dva meda na kilogram telesne težine rastvorenog u 100 mililitara mineralne vode pre obroka, tri puta dnevno. Najbolji je med od nane, kestena, lavande.

- Med deluje kao probiotik, stimuliše bakterije organa za varenje, povećava broj mleÄ�nih bakterija koje rastu u crevima i proizvodi metabolite koji spreÄ�avaju rast patogenih bakterija.

- Kod anemija - malokrvnosti koriste se tamne sorte meda, zatim livadski, poljski, šumski. Boja meda zavisi od koliÄ�ine mineralnih materija u njemu. Najbolji rezultati leÄ�enja dobijaju se korišÄ‡enjem šumskog meda, koji sadrži 13 puta više mineralnih materija nego cvetne vrste. Terapijske doze zavise od uzrasta, težine anemije i kreću se od jednog do dva grama na kilogram telesne težine. Med se rastvara u vodi i uzima na prazan želudac sa nekoliko kapi limuna. Terapija traje od tri do šest meseci.

- Farmakološki sastav meda preporuka je i za primenu kod oboljenja srca. Med jaÄ�a umorno srce. Savetuje se med od lavande, nane, bagremov, livadski, poljski, i to jedan do dva grama na kilogram telesne težine. Podeljen u Ä�etiri doze, rastvoren u Ä�aši mlake vode, pola sata pre jela. Dokazano je da med smanjuje nivo holesterola i triglicerida za sedam odsto, a povećava nivo korisnog HDL-holesterola za dva odsto.

- Redovna upotreba meda podiže nivo antioksidativnih materija u organizmu. Ovu sposobnost poseduju sve vrste meda, ali najviše med od heljde i suncokreta, a zatim tamne vrsta livadskog meda. Redovno uzimanje smanjuje rizik od nastanka bolesti izazvanih oksidativnim stresom (kardiovaskularne i neurodegenerativne bolesti, tumori, katarakta, dijabetes, reumatoidni artritis).