Istraživanja su pokazala da zahvalnost, poštovanje, ljubav, razigranost, veselost, vedrina direktno pozitivno utiÄ�u na naše fiziÄ�ko zdravlje.

Svetska zdravstvena organizacija definiše zdravlje kao stanje potpunog fiziÄ�kog, mentalnog i socijalnog blagostanja. Upravo ta definicija ukazuje na Ä�injenicu da su mentalno i fiziÄ�ko zdravlje neraskidivo povezani.

Bolesti menjaju naše raspoloženje i razumevanje okoline. Bilo da je reÄ� o prehladi i virusu koji nas Ä�ine malaksalim, razdražljivim, umornim, neraspoloženim ili akutnim bolestima koje nas Ä�ine zabrinutim, sve to vodi ka stresu, a on dalje do pogoršanja celokupnog zdravstvenog stanja.

Mnogi upadaju u vrtlog anksioznosti i depresije. FiziÄ�ki znaci koji mogu pokazati da je emotivno stanje van ravnoteže su glavobolja, bol u leÄ‘ima, promena apetita, bol u grudima, zatvor ili dijareja, suva usta, glavobolja, visok krvni pritisak, nesanica, nesvestica, lupanje srca, seksualni problemi, kratak dah, ukoÄ�en vrat, znojenje, bolovi u stomaku…

Tri pozitivne za jednu negativnu emociju

Nauka kaže da je za svaku negativnu emociju potrebno da osetimo tri pozitivne kako bismo je neutralisali. Odnosno, kada osvestimo negativnu emociju, potrebno je da u sebi probudimo tri pozitvne emocije.

Ove pozitivne emocije bukvalno preokrenu fiziÄ�ki efekat negativnosti i izgrade psihološke resurse koji utiÄ�u i na naše fiziÄ�ko stanje. Psiholozi tvrde da je možda najveći problem potiskivanje emocija. Osećanje ljutnje, nezadovoljstva, neprijateljstva odražava se kroz hipertenziju, probleme kardiovaskularnog sistema, infekcije, poremećaje u sistemu za varenje, hroniÄ�ni umor i depresiju.

MeÄ‘utim, postoji i ona grupa emotivno elastiÄ�nih ljudi koji imaju sposobnost da se posle teških emotivnih situacija vrate u svoje normalno stanje. Oni se suoÄ�avaju sa teškim momentima, te zadržavaju pozitivan stav koji im pomaže da prevaziÄ‘u negativne efekte trenutno teške situacije.

Holicisti�ki metod

Osnovne emocije su: ljutnja, sreća, briga, zamišljenost, tuga, strah i šok.

Svaka emocija ima svoj organ. Tuga utiÄ�e na pluća, od straha propadaju bubrezi, uzbuÄ‘enje utiÄ�e na srce, briga i zamišljenost na slezinu, ljutnja na jetru i žuÄ�nu kesu. Kad smo pod stresom imamo grÄ� u želucu, kad smo uplašeni tresemo se od straha. Ali, stvari funkcionišu i u drugom smleru.

Ako jetra prikuplja previše toksina pojaviće se ljutnja i postajemo bez razloga razdražljivi. Ta ista ljutnja prouzrokuje dodatnu neravnotežu u radu jetre, pa se vrtimo u krug. Stres utiÄ�e na naš imuni sistem, nivo šećera u krvi, kardiovaskularni sistem, skraćuje životni vijek. Stres utiÄ�e na stomak.

Strah, anksioznost, sramota, gaÄ‘enje imaju jak uticaj na stomak, posebno na creva. Veza izmeÄ‘u emocinalnog stanja i creva je dovela do ispitivanja pojedinih nauÄ�nika Ä�ija razmišljanja idu u pravcu primene probiotika kao alternative antidepresivima.

Neka istraživanja pokazuju da probiotici utiÄ�u na hemiju mozga. Ima dosta situacija u životu, kako negativnih tako i pozitivnih, koje mogu dovesti do remećenja naše emotivne uravnoteženosti.

NajjaÄ�i remetioci našeg uravnoteženog emotivnog stanja su: otkaz, preseljenje, smrt, rastanak, razvod, bolest, unapreÄ‘enje, novÄ�ani problemi, dolazak bebe.

Zbog uticaja naših misli i emocija na naše zdravstveno stanje, jako je važno da prepoznamo svoje misli i emocije, da ih postanemo svesni kao i kako utiÄ�u na naše telo, ponašanje i odnose sa drugim ljudima.

Kada smo svesni svega toga možemo da prilagodimo svoje misli i uskladimo svoja osećanja, da budemo emotivno stabilni.

Kada su um, telo i duh u harmoniji, sreća je prirodno stanje.

Znaci neusklaÄ‘enosti se javljaju u vidu: bola, lošeg emotivno stanja i bolesti u najširem smislu.

Nesreća je oblik povratne informacije o neskladu tela, uma i duha. Um i emocije konstantno reaguju na stanje fizi�kog tela, a fizi�ko telo stalno odgovara na percepcije uma i emocija.