Ljudi u snu priÄ�aju najviše 30 sekundi u kontinuitetu, ali neki to mogu da ponove i po više puta tokom noći. To su ponekad vrlo jasni izrazi pa se potpuno može razumeti šta spavaÄ� govori. Ipak, ponekad će to biti mumlanje koje se teško može razumeti, pa će vam se, dok slušate, Ä�initi da se obraćaju sami sebi. Neki šapuću, a neki i viÄ�u.

Ko pri�a u snu?

Polovina dece između tri i deset godina pri�a u snu i samo mali broj odraslih - oko pet odsto. Neki mogu da pri�aju svaku noć.

I muškarci i žene to rade to podjednako. StruÄ�njaci veruju da je priÄ�anje u snu nasledno.

Zašto priÄ�amo u snu?

NauÄ�nici još nisu sigurni da li priÄ�amo u snu ili ne, jer se somnilokvija javlja u svim fazama sna. U većini sluÄ�ajeva je potpuno bezopasna, ali ponekada može da bude znak poremećaja spavanja ili odreÄ‘enog zdravstvenog stanja.

Tokom noćnih mora ili strahova deca vrište, viÄ�u i udaraju se. Teško ih je probuditi iz tog stanja. Deca koja imaju noćne more Ä�ešÄ‡e meseÄ�are i priÄ�aju u snu. PriÄ�anje u snu može da se javi tokom meseÄ�arenja, ali i poremećaja ishrane u snu, stanja u kojemu Ä�ovek jede u snu.

Poremećaj u ponašanju za vreme REM faze sna može da rezultira vikanjem, roktanjem, pa Ä�ak i nasilnim ponašanjem.

Šta sve može da podstakne priÄ�anje u snu?

Ako ina�e ne pri�ate u snu a odjednom ste po�eli, uzrok toga može da bude neki od sledećih razloga:

• odreÄ‘eni lekovi
• emotivni stres
• temperatura
• mentalni poremećaji
• uticaj narkotika.

Kada treba posetiti lekara?

Ako se priÄ�anje u snu javi odjednom, u odraslom dobu, i ako je praćeno strahom, vrištanjem i nasilnim reakcijama, dobro bi bilo da posetite doktora specijalizovanog za spavanje. TakoÄ‘e, ako mislite da vaše dete ima probleme sa snom, dobro je da porazgovarate sa pedijatrom kako biste saznali više.

Kod odraslih je pri�anje u snu povezano sa manjkom sna, pa �ak i s nesanicom, kaže specijalista za spavanje Mihael Breus.

Može li pri�anje u snu da se se smanji?

Nema poznatog na�ina da se smanji pri�anje u snu. Izbegavanje stresa i puno sna smanjiće verovatnoću noćnih razgovora.

Možete da vodite dnevnik spavanja koji će vam pokazati kakav vam je ritam utonuća u san i buÄ‘enja. Vodite ga dve nedelje. Zapišite vreme odlaska u krevet, vreme kada ste otprilike zaspali i kada ste se probudili.

Dobro je da zapišete i eventualne lekove koje ste pili i u koje doba dana ste ih uzimali. TakoÄ‘e zapišite i šta ste pili svaki dan, pogotovo kada su pića sa kofeinom i alkohol u pitanju. Zapišite i kada ste vežbali.