Rani simptomi su nespecifični pa je postavljanje dijagnoze otežano, zbog čega oboljenje može da ostane neprepoznato do najteže faze

BROJNOST krpelja od polovine februara povećava se iz dana u dan. Tako će biti sve do kraja septembra, ukoliko ih visoke temperature vazduha ne primoraju da se povuku u stanje mirovanja. Stručnjaci zato upozoravaju da je potreban oprez, naročito tokom boravka u prirodi, jer ujedom krpelja mogu da se prenesu mnoge bolesti od kojih je najčešća lajmska.

- U Srbiji, lajmska bolest predstavlja vodeću u grupi vektorskih oboljenja koju prenose zglavkari - kaže Radmila Zlatić Sibinović, biolog iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju. - Godišnje se zarazi između sedam i 13 na 100.000 ljudi. Najviše zaraženih krpelja ima u Kolubarskom, a najmanje u Jablaničkom okrugu.

Početni simptomi lajmske bolesti su pojava otoka i crvenila na mestu uboda i to tri do 32 dana nakon ujeda. Crvenilo se polako i bezbolno širi stvarajući koncentrične krugove i dobija se karakteristični izgled "mete".

- Potrebno je istaći da kod oko četvrtine zaraženih kožne promene mogu da izostanu - objašnjava Radmila Zlatić Sibinović. - Umesto njih mogu da se jave temperatura, jeza, malaksalost, glavobolja, ukočen vrat, bolovi u mišićima i zglobovima i uvećanje limfnih žlezda.

S obzirom na to da su rani simptomi lajmske bolesti nespecifični i podsećaju na početni stadijum mnogih oboljenja, postavljanje dijagnoze je otežano kod onih kod kojih nije došlo do pojave karakterističnih kožnih promena.

- Ukoliko se bolest ne prepozna i ne leči na vreme, nakon nekoliko nedelja razvija se drugi stadijum sa neurološkim simptomima, pojavom bolova u zglobovima i kardiološkim simptomima, a ukoliko se i u ovoj fazi bolest ne tretira nakon više meseci ili godina ona ulazi u treću fazu sa teškim neurološkim ispadima, promenama na zglobovima i koži - kaže naša sagovornica.

Idealno bi bilo da se kada se dogodi podvlačenje krpelja pod kožu potraži pomoć u najbližoj zdravstvenoj ustanovi. Naime, poznato je da nestručno vađenje može da dovede do zaostajanja nekog dela tela ovog insekta u koži, čime se komplikuje pravilno odstranjivanje.

- Pomoć lekara je dragocena jer pravovremena primena antibiotske terapije ima veliki značaj za sprečavanje komplikacija lajmske i drugih bolesti - kaže Radmila Zlatić Sibinović.

- Ali ako se ipak dogodi da se krpelj odstrani van zdravstvene ustanove, vrlo je bitno da se to ne radi tako šte se mesto uboda poliva benzinom, uljem i alkoholom. Ovaj postupak dovodi do povraćanja crevnog sadržaja krpelja na mestu uboda i ubacivanja bakterija u organizam. Na taj način se povećava rizik od infekcije.

ČETIRI NAJČEŠĆE VRSTE

KOD nas se najčešće javljaju četiri vrste krpelja. To su Ixodes ricinus, Dermacentor reticulatus, Deramacentor marginatus, Rhipicephalus sanguineus, i do sada nisu registrovane nepoznate vrste. Samo je Ixodes ricinus prenosilac bolesti kod ljudi, a bakterija Borrelia burgdorferi, izazivač bolesti, prisutna je kod 25 odsto ove vrste krpelja. Ostale vrste su prenosnici bolesti kod pasa, kao što su erlihioza i babezioza.