U Beogradu su se okupili struÄ�njaci iz istaknutih svetskih epileptoloških centara i vodeći lekari iz regiona.

Do pre pet godina Dragana Nedović nije smela nigde i ništa bez pratnje i pomoći. EpileptiÄ�ni napadi, koji su je u svemu sputavali, su prestali posle hirurške intervencije.

“Toliko mi je bilo teško zbog napada epilepsije koji su se dešavali Ä�esto i imali odreÄ‘ene posledice. Posle njih sam se osećala vrlo teško, delimiÄ�no gubila pamćenje, imala zamor. Želja mi je bila da urade šta god mogu, da me spasu od toga. Bez obzira na to što su mi govorili da može da doÄ‘e do odreÄ‘enih posledica, ipak sam želela da probamo sa operacojom; da izbrišu taj centar iz kojeg potiÄ�u napadi epilepsije i da nastavim normalno da živim”, kaže pacijentkinja Dragana Nedović.

Program hirurškog leÄ�enja epilesije u Srbiji nastao je kroz saradnju Klinike za neurologiju i Centra za epilepsiju Klivlendske klinike.

“Veoma je važno znati da hirurško leÄ�enje epilepsije nije isto što i uraditi snimak glave magnetnom rezonancom i posle odstraniti deo. Operacija zahteva rad celog tima: neurologe, neurohirurge, neuroradiologe, epileptologe, psihijatare, patologe, fizijatre, EEG tehniÄ�are. Ovde smo zbog saradnje sa našim kolegama iz Srbije ali i rada na okupljanju tima struÄ�njaka kako ne bi samo jedna osoba morala da se nosi sa kompleksnim zahvatom koji podrazumeva hirurško leÄ�enje epilepsije”, istakao je Imad Nažim, direktor Centra za epilepsiju Klivlendske klinike.

U Srbiji od epilepsije boluje oko 70.000 ljudi. U KliniÄ�kom centru Srbije operisano je preko 140 pacijenata sa teškim oblikom epilepsije.

“Jedna od 100 osoba ima epilepsiju, što znaÄ�i da napde u ima oko 70.000 ljudi, od Ä�ega 25.000 pije dva, ponekad i tri leka. Uprkos tome, oni i dalje imaju epileptiÄ�ne napade koji znaÄ�ajno onesposobljavaju njihovo funkcionisnaje. Iza te grupe pacijenata najverovatnije stoji fokalna kortikalna displazija, pa znaÄ�ajan broj njih može da bude potencijalan hirurški kandidat”, izjavio je doktor Aleksandar Ristić iz Klinike za neurologiju KliniÄ�kog centra Srbije.

“Cela naša misija, naš posao sastoji se od toga da ih prepoznamo što ranije, da ih jasno ispitamo, da dokažemo da operacija ne može da ih ošteti već da će biti izleÄ�eni operacijom. Ceo posao se sastoji od tog jednog, ali velikog niza kompleksnih postupaka koji zahtevaju zajedniÄ�ki rad grupe ljudi na istom putu”, rekao je Dragoslav Sokić, direktor Klinike za neurologiju KCS.

"Beogradsko-klivlendski sastanak o fokalnim kortikalnim displazijama" održava se u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.