Ipak, prošlog februara, pedesetdvogodišnji Harper doživeo je jak srÄ�ani udar u teretani u Njujorku kada je došlo i do srÄ�anog zastoja. Spasao ga je CPR ureÄ‘aj za reanimaciju koji se nalazio u blizini. Dva dana je proveo u komi, a kada se probudio doÄ�ekali su ga lekari koji su mu rekli da je njegovo zdravstveno stanje izvrsno. Pa, o Ä�emu se onda radi?

Krivac je bila mast u krvi koja se naziva lipoprotein(a). Dok lekari rutinski testiraju druge lipoproteine poput HDL i LDL holesterola, retko kada se u obzir uzima i lipoprotein(a), poznatiji kao lp(a) koji može pokazati da li vam preti rizik od srÄ�anog udara. Naime, trosturko viši nivoi ove masti u krvi sugerišu opasnost.

Većina ljudi nema o �emu da brine. Nivoi ove masti su određeni genetikom, a njene vrednosti se tokom života retko kada menjaju.

Da ipak treba voditi ra�una dokaz je i gospodin Harper, koji je imao jako visoke nivoe lipoproteina u krvi. Rezultati studija pokazuju da dijeta i vežbanje nemaju gotovo nikakav uticaj na nivo lipoproteina, a lekovi za smanjenje holesterola ga tek jedva umanje.

“Ljudi nisu dovoljno upoznati sa ovim problemom. Pokušavamo da kreiramo jedan edukativni program, ali to je previše skupo“, istiÄ�e Heri N. Gingsberg, profesor medicine na Unverzitetu Kolumbija. – “Mislim da bi se 15 do 20 odsto populacije zapanjilo kada bi videlo svoje rezultate krvi.“

Pitanje je: šta se smatra visokim nivoom lp(a)?

30 miligrama po decilitru krvi. U riziku od sr�anog udara su oni koji imaju iznad 80, a oni koji imaju �ak 150 su u stalnom riziku od sr�anog udara i zastoja.