Po epidemiološkim podacima zapadnih zemalja, 50 do 80 odsto stanovništva ima – ili je imalo najmanje jednom u životu – bol u krstima, odnosno lumbalni sindrom. Premda se javlja uglavnom u srednjem i starijem dobu, sve Ä�ešÄ‡i je kod mlaÄ‘ih ljudi.

Otprilike pet odsto muškaraca i 2,5 odsto žena ima išijalgiju. Pretežno sedeći naÄ�in života, manjak fiziÄ�ke aktivnosti i sve veća gojaznost doprinose razvoju lumbalnog sindroma i drugih bolesti vezanih za lokomotorni sistem.

Uzroci su brojni, ali najÄ�ešÄ‡e su to degenerativne promene kiÄ�me, traumatski izazvane promene, upalne promene, tumori, uroÄ‘ene i razvojne anomalije.

Ponekad uzrok bolova nije u samoj kiÄ�mi, nego se naziva "preneseni bol". Naime, neki proces u unutrašnjim, abdominalnim organima, može se reflektovati kao bol u podruÄ�ju kiÄ�me. Degenerativne promene se razvijaju sa godinama i naroÄ�ito su prisutne u poznim godinama.

KliniÄ�ku sliku akutnog lumbalnog ili lumbosakralnog sindroma karakteriše uglavnom nagli poÄ�etak - pacijent Ä�esto opisuje nagli pokret ili opterećenje kiÄ�me – nakon Ä�ega oseti bol u donjem delu leÄ‘a. Ako je anamneza tipiÄ�na, a kliniÄ�ki pregled ne pokazuje neurološke ispade, preporuÄ�uje se uzimanje antireumatika i fizikalna terapija.

Ležanjem se smanjuje opterećenje u zahvaćenom segmentu kiÄ�me pa bol popušta. U većini sluÄ�ajeva dolazi do poboljšanja i pacijent može nastaviti dotadašnje aktivnosti. Zavisno od preporuke fizijatra, može se primenjivati topla terapija (termoterapija), odnosno hladnoća (krioterapija), dok elektroterapija oznaÄ�ava primenu razliÄ�itih struja.

Trebalo bi da pacijenti nauÄ�e kakve vežbe da izvode kod kuće svakodnevno, kako pravilno da dižu teške terete da ne optereti kiÄ�mu i koje pokrete da izbegavaju.

Ako pacijent i dalje ima bolove, potrebni su dodatni pregledi da bi se videlo da li je potrebna operacija. Otprilike 80 odsto bolova se smiruje u roku od dva meseca te se u po�etnom stadijumu uvek primenjuje konzervativni pristup.