To preterano optimistično stanovište, koje je delom rezultat uspešnih oživljavanja u televizijskim serijama, može da utiče na donošenje odluka, navodi naučni tim u časopisu American Journal of Emergency Medicine.

Cilj oživljavanja je ponovno pokretanje rada srca kod srčanog zastoja koji najčešće nastaje zbog poremećaja električne aktivnosti srčanog mišića. Iako srčani udar nije ista stvar, jer je posledica poremećaja u napajanju krvlju srčanog mišića, on takođe može dovesti do prestanka rada srca.

Srčani zastoj, uprkos pokušaju oživljavanja, statistički češće završava smrću ili teškim neurološkim poremećajima nego preživljavanjem.

Sveukupno, postupak oživljavanja koji završava otpuštanjem pacijenta iz bolnice događa se samo u 10,6 odsto slučajeva osoba koje su imale srčani zastoj, ističu autori studije. Međutim, većina ispitanika, obuhvaćenih istraživanjem, procenila je da se radi o više od 75 odsto.

"Većina pacijenata i nemedicinskog osoblja ima nerealna očekivanja od uspešnosti oživljavanja kao i od kvaliteta života onih koji su oživljeni", ustanovila je vođa istraživanja Lindzi Oulet sa Državnog univerziteta Mičigen u Grand Rapidsu.

Pacijenti i članovi porodica bi trebalo da budu svesni stvarne uspešnosti postupka oživljavanja kada donose odluke u vezi sa sopstvenim zdravljem ili zdravljem člana porodice, odnosno da li žele da se oživljavaju u slučaju srčanog zastoja, kaže Oulet.

Istraživanjem je bilo obuhvaćeno oko 1.000 odraslih osoba u četiri zdravstvena centra u SAD. Radilo se o pacijentima koji nisu bili životno ugroženi i članovima njihovih porodica.

"Mnogi ljudi su verovali da će se osoba nakon uspešnog oživljavanja vratiti normalnom životu, a ne životu kome je potrebna doživotna nega", kazala je Oulet.

Više od 70 odsto ispitanika reklo je da je redovno pratilo televizijske serije čija se radnja odvija u bolnicama, a 12 odsto njih to je smatralo pouzdanim izvorom zdravstvenih informacija.

"Ljudi misle da je postupak oživljavanja čudo, međutim to je tek još jedan medicinski postupak", kaže doktor Huan Ruiz-Garsija iz bolnice Torehon u Madridu.

"Nisam siguran šta bi ljudi odabrali kad bi znali stvarne posledice", dodaje on.