Jagorčevina je nedovoljno iskorišćena, ali vrlo značajna lekovita biljka...

Ima vrlo dugu istoriju upotrebe, a posebno je korišćena kod lečenja stanja koja podrazumevaju pojavu spazama, bolne grčeve, paralize i reumatske bolove.

Biljka sadrži saponine, koji imaju ekspektorantno dejstvo, kao i salicilate koji predstavljaju glavni sastojak aspirina i deluju na smirenje upala i protiv groznice.

Ova prolećna biljka pomaže cirkulaciju krvi i otklanja nesvesticu. Olakšava iskašljavanje, čuva srce izmoreno od čestog kašljanja kod bronhitisa, velikog kašlja, upale pluća, kao i u svim slučajevima kada je srce u opasnosti da oslabi.

Narodna medicina koristi cvetove jagorčevine i za lečenje bubrežnih i urinarnih tegoba, reume (dugotrajnim ispijanjem čaja smanjuju se bolovi u zglobovima), gihta, slabih živaca (i pratećih manifestacija kao što su nemir, teskoba, nervoza, itd...), zatim migrene i glavobolje.

Koren se koristi i kod tegoba srca (lupanje, slabo srce), stresa, nesanice (uz cvetove jagorčevine mogu se dodati i cvetovi lavande, gospine trave i šišarke hmelja), kao i za lečenje raznih nervnih tegoba.

U zvaničnoj medicini koren jagorčevine se koristi kod bronhitisa, katara (upale sluzokože disajnih puteva), a, takođe i kod kašlja i prehlade.