Alergije na hranu su u konstantnom porastu svuda u svetu, pa i u Srbiji, a posledica unosa nekada i male koliÄ�ine alergena može biti alergijska reakcija, anafilaktÄ�ki šok i smrtni ishod, kaže za Tanjug predsednica Nacionalnog Udruženja "Alergija i ja" Snežana Šundić Vardić, a povodom MeÄ‘unarodne nedelja nutritivnih alergija.

Ona istiÄ�e da evropska istraživanja pokazuju da Ä�ak 20 odsto dece predškolskog uzrasta ima alergiju na odreÄ‘enu namirnicu.

Alergije na hranu se mogu prepoznati još od najranijeg detinjstva jer su tada najÄ�ešÄ‡e i uglavnom prolaznog karaktera, zbog toga što sistem organa za varenje može da napravi adekvatnu odbranu od alergena iz hrane, objasnila je za Tanjug alergolog, dr Gordana Petrović.

"NajÄ�ešÄ‡i alergeni u tim najranijim periodima jesu proteini kravljeg mleka, jaja, a u malo starijem dobu i orašasti plodovi. Kada govorimo o kikirikiju, tu je drugaÄ�ije jer on može da napravi veći problem i da alergija bude trajnijeg karaktera", istiÄ�e dr Petrović.

Alergijske reakcije se ispoljavaju u vidu pojave osipa na koži, vrlo Ä�esto i povraćanja te hrane, a retko može da se javi i otežano disanje, dijareja, dok je, kako kaže, najopasnija reakcija anafilaktiÄ�ki šok.

"LeÄ�enje alergije zavisi od tegoba koje osoba ima. Ukoliko je u pitanju samo pojava osipa na koži daju se lekovi koji se zovu antihistaminici, kod otežanog disanja i naticanja koriste se kortikosteroidi i savetuje izbegavanje kontakta sa tim namirnicama. Kod anafilaktiÄ�kog šoka moramo da damo i lek adrenalin", objašnjava doktorka.

Isti�e da alergije mogu da se razviju bilo kada u životu, pogotovo na polen i određene lekove, dok je alergija na hranu zastupljenija kod dece.

Šundić Vardić iz Nacionalnog udruženja "Alergija i ja" ukazuje na to da je Ä�ak 70 odsto dece sa alergijama na hranu diskriminisano u društvu.

"Veliki broj dece u obrazovnim inštitucijama nema prilagoÄ‘en obrok bez alergena, to je veoma veliki problem zato i govorimo o diskriminaciji i zapravo to pakovanje i spremanje hrane roditelja, odsustvo sa roÄ‘endana sve to utiÄ�e itekako na dete i njegovo mentalno zdravlje", istiÄ�e Šundić Vardić.

Upozorava i na to da svako pakovanje grickalica koje se otvori u školi a sadrži alergen poput kikirikija, može dovesti do pojave velike alergijske reakcije jer, kako objašnjava nije potrebno da dete proba namirnicu, dovoljno je da udahne.

U nedelju, 16. maja obeležava se i MeÄ‘unarodni dan celijakije a podaci iz Evrope pokazuju da svako stoto dete predškolskog uzrasta boluje od celijakije koja predstavlja doživotnu nepodnošljivost glutena, istiÄ�e Ssundić Vardić.

Govoreći o svakodnevnim problemima sa kojima se ljudi koji imaju celijakiju ili alergiju susreću, Ssundić Vardić posebno isti�e problem cena namirnica koje su, prema njenim re�ima mnogo skuplje od obi�ne hrane.

"Zivot osoba sa celijakijom je jako težak jer ta hrana je 400 puta skuplja od namirnica kojima se mi hranimo, brašno ako je 60 dinara ovo je od 600 do 800, kesica grickalica ako je kod nas 30 za obiÄ�ne, bezglutenska je do 200 dinara", ukazuje ona.

Nacionalno Udruženje "Alergija i ja" pruža i besplatno savetovalište osobama sa alergijama gde, izmeÄ‘u ostalog daju savete i oko zamenskih namirnica kojih je, prema reÄ�ima predsednice Udruženja, jako malo.

"Pacijenti nam se obraćaju najvise da ih usmerimo i mi to i radimo, da ih razumemo, podržimo u svim svojim nastojanjima da poboljšaju kvalitet života u svim sferama", zakljuÄ�uje ona.