Tableta koja nije lek. Medicinska iluzija koja na neki način postaje stvarna.

Ali samo zato što placebo efekat povremeno donosi neočekivane ishode ne znači da bi njegovu moć trebalo precenjivati – niti pokušavati da mu nađemo mesto u medicinskoj nezi pacijenata, upozoravaju naučnici.

U novom članku, objavljenom u „Medical Journal of Australia“ istraživači sa Univerziteta u Sidneju tvrde da su nedavne sugestije da bi placebo mogao da ima ulogu u kliničkoj nezi neosnovane i zasnovane su na pogrešnim dokazima.

„Čini se da se veliki deo trenutnog diskursa o placebu više fokusira na uključivanje placeba kao misterioznog i visoko efikasnog, a manje na pravljenje praktične promene u brizi o pacijentima i ishodima lečenja“, piše u komentaru tim predvođen prvim autorom i istraživačem fizioterapije Krisom Maherom.

Zapažanja o placebo efektu mogu se pratiti do 18. veka, a ugled placeba je od tada rastao: ideja da inertni, lažni tretman, koji pacijent nesvesno uzima, ponekad može da pruži terapeutske efekte poput pravih tretmana, prenosi Science Alert.

Ta reputacija je uglavnom potkopana, kažu Maher i njegovi koautori, napominjući da ako bolje pogledate veći deo dokaza, placebo ima tendenciju da nudi vrlo skromne efekte.

„Razmotrena su 234 ispitivanja i zaključeno je da, generalno, placebo ne proizvodi velike zdravstvene koristi, osim nekih malih i nedoslednih efekata na ishode, poput bola ili mučnine“, objašnjavaju istraživači.

Međutim, ne zastupaju svi ovo gledište.

U novije vreme, pojedinci su ukazivali na to da bi placebo mogao da bude vredan istraživanja kao zamena u medicinskoj nezi pacijenata.

U svom novom članku, Maher i njegove kolege navode neke od problema sa ovim argumentima, ističući da brojni eksperimenti koji istražuju placebo efekat imaju značajna ograničenja koja bi trebalo imati na umu, poput vrlo malih uzoraka učesnika.

Na primer, neke studije su više puta ukazivale pacijentima na efikasnost placeba tokom dužih perioda, što ne bi bilo izvodljivo tokom tipičnog kratkog lekarskog pregleda.

Ništa od ovoga ne znači da sam placebo efekat nije fenomen koji se može posmatrati.

Ali sve dok ne postoje stvarni, čvrsti podaci koji ukazuju na drugačije, placebu nema mesta u kliničkim scenarijima, tvrde istraživači – ne kada je stvarna medicina opcija u pitanju.

„Placebs ostaje važan za klinička ispitivanja jer pomaže u postizanju zaslepljivanja i, samim tim, kontroli pristrasnosti“, piše tim i dodaje:

„Kada se primenjuje na slepo, placebo će dati mali efekat, ali pravi tretman će obično dati bolje ishode za pacijenta. Možda bi bilo bolje odbaciti placebo i umesto toga upravljati pacijentima samo tretmanima zasnovanim na dokazima“.