Svako dete treba da ponese zdravu užinu - 13 odsto školaraca je gojazno.

Gojaznost poprima razmere epidemije. Samo za dve decenije stopa gojaznosti u Evropi povećana je tri puta. U Srbiji je svaka peta osoba gojazna, svaka treća na pragu da to postane.

Gojaznost nije samo višak kilograma i estetski problem, već glavni faktor rizika za mnoge bolesti - od dijabetesa do karcinoma, upozoravaju lekari.

Brz tempo života, brza hrana, više sedenja nedovoljno fiziÄ�ke aktivnosti. Takav stil života vodi u gojaznost, u bolest. Na tom putu je i sve više dece.

„Ono što smo primetili kao problem to je da nema kuvane hrane, deca slabo jedu tu kuvanu hranu kod kuće. Svako može da ponese neku zdravu užinu, svako može da popije vodu, da se izbace neki slatkiši. Našoj deci su najveći problem da se izbace slatkiši, da se ubaci nešto što je zdravo", kaže Dubravka Todorović, nastavnica estetske nege u Medicinskoj školi „Nadežda Petrović".

ÄŒak 13 odsto školaraca je gojazno. Do 2035. biće ih i znatno više.

„Jako je teško promeniti sistem, i pekare gde se nalaze, i šta će se prodavati, sve je vezano jedno sa drugim. Nama treba masovnost, da se što više škola ukljuÄ�i, da se što više roditelja ukljuÄ�i, da podrži tu zdravu ishranu, a nije toliko teško", dodala je za RTS.

A kada se propusti šansa u ranom uzrastu, kasnije su posledice mnogo ozbiljnije.

„Gojazna deca i adolescenti najÄ�ešÄ‡e ostaju gojazni i u odraslom životnom dobu što nosi razliÄ�ite zdravstvene probleme i posledice, opterećenje razliÄ�itim bolestima kao što su dijabetes, kardiovaskularne bolesti, bolesti koštanomišićnog sistema ali ne manje zanemarljivo i razliÄ�ite psiholoske posledice, stigmatizaciju, depresiju i sliÄ�no, rekla je Jelena Gudelj Rakić, nauÄ�ni saradnik, naÄ�elnica Centra za promociju zdravlja Instituta za javno zdravlje „Batut".

O kilaži obiÄ�no razmišljamo kada nam garderoba postane tesna. Da li smo prešli kritiÄ�nu granicu, pokazuje indeks telesne mase.

„Normalan raspon je od 20 i 25 Preko 25 je poÄ�inje, hajde da kažemo prekomerna telesna tezina. Već preko 30 možemo da definisemo kao gojaznost. Preko 35, taj indeks telesne mase je već recimo indikacija za hirurško leÄ�enje gojaznosti", objasnio je docent dr Ognjen Skrobić, sa Klinike za digestivnu hirurgiju KC Srbije.

Svako može da smrša, poruÄ�uje, uz snagu volje i struÄ�nu pomoć.

„PoÄ�inje se sa dijetama uz, naravno fiziÄ�ku aktivnost, i apsolutno neophodnu podršku psihijatara i psihologa, dakle bihevioralne terapije. Postoji i vrlo efikasna farmakoterapija danas na tržistu, dakle lekovi koji apsolutno treba da se ordiniraju od strane lekara koji je struÄ�an i obucen a hirurgija ostaje na kraju", dodao je dr Skrobić.

Sa internet-dijetama, koje obećavaju brz gubitak kilaže u kratkom roku, treba biti oprezan, poru�uje. Mogu ozbiljno da ugroze zdravlje, a po pravilu, izgubljeni kilogrami se vraćaju.