-Samo jedan obrok može da utiÄ�e na loše pamćenje.

Poznato je da omega-3 masne kiseline i antioksidansi štite mozak od oštećenja, a samim tim i kognitivne sposobnosti.

Već se mnogo toga zna i o vezi izmeÄ‘u zdravog crevnog mikrobioma i raspoloženja, no postoje namirnice koje kada se konzumiraju u većoj koliÄ�ini mogu narušiti mikrobiom ili direktno uticati na sam mozak.

Koje su to namirnice i zašto bi bilo dobro ograniÄ�iti njihovu konzumaciju, proÄ�itajte u nastavku.

Slatka i gazirana pića

Ako želite da saÄ�uvate oštrinu uma dok starite, izbegavajte zaslaÄ‘ene napitke. Istraživanja su pokazala da ljudi koji piju puno gaziranih pića, slatkog Ä�aja i drugih zaslaÄ‘enih napitaka Ä�ešÄ‡e imaju problema s pamćenjem, navodi WebMD.

Ova pića, koja Ä�esto sadrže vrstu šećera zvanu fruktoza, Ä�ak bi mogla uzrokovati smanjenje odreÄ‘enih delova mozga. Gazirana pića, sportski i energetski napici kao i voćni sokovi ne samo da povećavaju obim struka i rizik od dijabetesa tipa 2, takoÄ‘e mogu narušiti i kognitivne sposobnosti.

Prekomerna konzumacija gaziranih pića povećava šanse za razvoj dijabetesa tipa 2. Osim toga, viši nivo šećera u krvi može povećati rizik od demencije, Ä�ak i kod ljudi koji ne pate od dijabetesa.

Iako naš mozak koristi energiju u obliku glukoze kako bi pokrenuo ćelijske aktivnosti, ishrana bogata šećerom može dovesti do prekomerne koliÄ�ine glukoze u mozgu što može uzrokovati oštećenje pamćenja i manju fleksibilnost hipokampusa, dela mozga koji kontroliše pamćenje.

Ne zaboravite da mnoga slana jela takoÄ‘e imaju skrivene dodate šećere, poput kupovnih soseva za testeninu, keÄ�apa, preliva za salatu, pa Ä�ak i konzerviranih supa. Zamenite ih domaćim jelima napravljenim od celovitih namirnica.

Rafinisani ugljeni hidrati

Šećeri i visoko preraÄ‘ene žitarice poput belog brašna imaju visoki glikemijski indeks (GI) što znaÄ�i da ih telo brzo vari uzrokujući nagli skok nivoa šećera i insulina u krvi. Kada se konzumiraju u većim koliÄ�inama, ovi proizvodi Ä�esto imaju visoko glikemijsko opterećenje (GO) koje se odnosi na to koliko konzumirana hrana podiže nivo šećera u krvi na osnovu veliÄ�ine obroka. Istraživanja su pokazala da samo jedan obrok s visokim glikemijskim opterećenjem može narušiti pamćenje kod dece i odraslih.

TakoÄ‘e, isto istraživanje provedeno kod zdravih studenata otkrilo je da su oni koji su imali veći unos masti i rafiniranog šećera takoÄ‘e imali lošije pamćenje. Ovaj uÄ�inak na pamćenje može biti posledica upale hipokampusa, dela mozga koji utiÄ�e na memoriju kao i osetljivost na signale gladi i sitosti.

Upala se smatra faktorom rizika za degenerativne bolesti mozga, uklju�ujući Alchajmerovu bolest i demenciju.

Rafinirani ugljeni hidrati mogu imati i druge efekte na mozak. Jedno istraživanje je otkrilo da su deca u uzrastu od šest do sedam godina koja su konzumirala hranu bogatu rafiniranim ugljenim hidratima takoÄ‘e postigla niže rezultate u neverbalnoj inteligenciji.

„Zdravi“ ugljeni hidrati nižeg glikemijskog indeksa ukljuÄ�uju hranu poput povrća, voća, mahunarki i celovitih žitarica.

Trans masti

Trans masne kiseline su vrsta nezasićenih masnoća koje mogu imati štetan uticaj na zdravlje mozga. Iako se trans masti prirodno pojavljuju u životinjskim proizvodima poput mesa i mleÄ�nih proizvoda, one nisu veliki problem jer se ne radi o velikim koliÄ�inama. VeštaÄ�ki proizvedene trans masti su problem, a mogu se naći u grickalicama i gotovim kolaÄ�ima.

Istraživanja su pokazala da konzumacija veće koliÄ�ine trans masti može uzrokovati veći rizik od Alchajmerove bolesti, lošije pamćenje i narušavanje kognitivnih sposobnosti. Osim na mozak, trans masti imaju negativan uticaj na mnoge druge aspekte zdravlja ukljuÄ�ujući zdravlje srca i upalne procese, navodi Healthline.

VeštaÄ�ki zaslaÄ‘ivaÄ�i

KorišÄ‡enje veštaÄ�kih zaslaÄ‘ivaÄ�a bez nutritivne vrednosti može povećati koliÄ�inu „loših“ bakterija u crevima što može negativno uticati na raspoloženje. Posebno se izdvajaju zaslaÄ‘ivaÄ�i saharin, sukraloza i stevija, a najštetniji je aspartam, navodi CNBC.

Aspartam se sastoji od fenilalanina, metanola i asparaginske kiseline. Fenilalanin može preći krvno-moždanu barijeru i mogao bi poremetiti proizvodnju neurotransmitera.

Osim toga, aspartam može povećati osetljivost mozga na oksidativni stres, navodi Healthline. Istraživanja sugerišu da ovi faktori mogu uzrokovati negativne posledice na sposobnost uÄ�enja i emocije, a uoÄ�eni su kod osoba koje aspartam konzumiraju u prekomernim koliÄ�inama.

Alkohol

Kada se konzumira umereno, alkohol može biti prijatan dodatak finom obroku. Međutim, prekomerna konzumacija može ozbiljno uticati na mozak.

HroniÄ�na konzumacija alkohola dovodi do smanjenja volumena mozga, metaboliÄ�kih promena i poremećaja neurotransmitera. Ljudi koji pate od alkoholizma Ä�esto imaju nedostatak vitamina B1. To može dovesti do poremećaja mozga nazvanog Vernikeova enkefalopatija, koja se zatim može razviti u Korsakovljev sindrom. Ovaj sindrom karakteriše teško oštećenje mozga, ukljuÄ�ujući gubitak pamćenja, poremećaje vida, zbunjenost i nestabilnost, prenosi miss7.hr.